Linkovi

Staford: Status Kosova bi mogao da bude nametnut uprkos primedbama Beograda


U svetlu londonskog saopštenja Kontakt grupe o budućnosti Kosova od 31. januara, i kontroverzne izjave britanskog diplomate Džona Sojersa o budućem statusu te pokrajine, zamolili smo stručnjaka za Balkan i profesora bezbednosne politike na Nacionalnom vojnom koledžu u Vašiningtonu, Roja Staforda, da u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike prokomerntariše zvanične i nezvanične stavove o tom pitanju u Vašingtonu i Briselu.

Roj Staford: Postoji razlika izmedju zvaničnog stava SAD i Evropske unije i nezvaničnih gledišta. Izjava britanskog diplomate Džona Sojersa da je Kontakt grupa već donela odluku o nezavisnosti Kosova jednostavno predstavlja odraz razmišljanja koje je uslovljeno realnošču. Medjutim, ni Vašington ni Brisel nemaju zvaničan ili formulisan stav o pitanju budućeg statusa Kosova, koji će se rešiti na pregovorima. Ali u saopštenju Kontakt grupe, koje je objavljeno krajem januara u Londonu, navodi se da bi, citiram, “Beograd trebalo da ima na umu da rešenje za Kosovo mora biti prihvatljivo narodu Kosova.” Svi znaju da je jedino prihvatljivo rešenje za većinsko albansko stanovništvo nezavisnost. Pitanje je kako će se doći do nezavisnosti, u fazama ili je reč prvo o uslovnoj nezavisnosti. Prema dokumentu Kontakt grupe, jasno je da će se pregovarati o decentralizaciji, slobodi kretanja Srba i pripadnika drugih manjina, zaštiti zajednica, verskih objekata i povratku izbeglica.

Glas Amerike: U istom dokumentu se navodi da rezolucija UN 1244 ostaje okvir za tekući proces rešavanja statusa, kao i decentralizacija i multietničko društvo?

Roj Staford: Kontak grupa insistira na nekoliko važnih elemenata: jedan je da se ne može promeniti status Kosova bez saglasnosti UN, to jest da rezolucija 1244 mora biti revidirana, da bi se status promenio. To znači da morate imati najmanje devet glasova u Savetu bezbednosti, bez ijednog veta bilo koje zemlje članice. Da bi se to ostvarilo, moraju se dobiti glasovi zemalja kao što su Rusija i Kina. Saopštenje kontakt grupe takodje potvrdjuje njene ranije stavove da nema podele Kosova, njegovog prisajedinjenja bilo kojoj drugoj državi ili promene granica sa susednim državama. Oblast severno od Ibra je praktički srpska, što uočavaju i Albanci i medjunarodna zajednica. Znači, za taj deo Kosova treba iznaći kreativnu soluciju, a jedna od takvih bi bila decentralizcaija u skladu sa kojom bi oblast severno od Ibra imala svoju autonomiju, odnosno specijalan status, sličan onom koji ima Republika Srpska u okviru Bosne i Hercegovine, kao i specijalne odnose sa Srbijom. Takvu soluciju bi kosovski Albanci teško prihvatili i samo uz podršku i insistiranje Vašingtona. Kosovski Albanci imaju poverenje u Vašington, ali ne i u Brisel, što znači da Amerika mora ostati angažovana na pregovorima.

Glas Amerike: Kakve su mogućnosti kompromisa imajući na umu dve oprečne pozicije--srpsku koja zagovara najveći stepen autonomije i albansku koja traži nezavisnost Ksovoa?

Roj Staford: U saopštenju Kontakt grupe ukazuje se da medjunarodna zajednica insistira na kompromisu obe strane. Mislim da Beogradu nije prihatljivo bilo kakvo kompromisno rešenje, jer ni jedan političar u Srbiji, koji želi da opstane, ne može imati fleksibiliniji stav od najvećeg stepana autonomije. To bi moglo da stvori situaciju da se rešenje nametne, što bi mogao da bude najverovatniji ishod. Dakle, status Kosova bi mogao da bude nametnut uprkos zvaničnim primedbama Beograda, uz spoznaju da Srbija nije u stanju da učini mnogo u vezi sa tom odlukom. U krajnjem slučaju, postavlja se pitanje da li Beograd želi da preuzme odgovornost nad upravom stanovništva na Kosovu, uglavnom albanskog, koje nije spremno da bude deo Srbije, a koje je spremno da pribegne nasilju da bi ostvarilo svoj cilj.


XS
SM
MD
LG