Linkovi

Odnos crkve i države u Americi


Posle izbora konzervativnog sudije Semjuela Alita za člana Vrhovnog suda Sjedinjenih Država u tom sudu je došlo do značajnijeg pomeranja udesno. Neki posmatrači kažu da se sada mogu očekivati presude donete sa konzervativne tačke gledišta, naročito u slučajevima u vezi sa religijom.

1947. godine, Vrhovni sud Sjedinjenih Država doneo je presudu u jednom slučaju, koja je predstavljala presedan. U njoj je jasno rečeno da Prvi amandman američkog Ustava propisuje zid izmedju crkve i države. Od tog trenutka u Americi se povremeno vode žestoke polemike oko toga gde taj zid zapravo stoji. Vilijam Donohju, predsednik Katoličke lige za verske i gradjanske slobode, i analitičar u Heritidž fondaciji, smatra da u Americi postoji sukob izmedju sekularne elite i većine Amerikanaca, koji veruju u Boga:

”U ovoj zemlji vodi se kulturni rat izmedju onih koji imaju tradicionalno shvatanje morala, što znači izmedju većine vernika i male ali značajne i uticajne kulturne elite, koja izgleda smatra da je vera neprijatelj gradjanskih sloboda. Oni zagovaraju sekularne ideje smatrajući da to vodi ka slobodnijem društvu. Mi se, naravno, snažno protivimo tome.“

S druge strane, pristalice gradjanskih sloboda ističu da razdvajanje crkve i države čak proširuje verske slobode. Robert Boston, iz organizacije ”Amerikanci ujedinjeni za razdvajanje crkve od države,“ kaže da svako gledište treba poštovati:

”Mislim da smo zapravo svedoci reagovanja na širenje verskog pluralizma. U prošlosti prava nehrišćana nisu bila poštovana. Hrišćani su i dalje u većini, ali sve je više muslimana, budista, hinduista, Jevreja i onih koji ne veruju. Jedini način da svi živimo zajedno jeste da vlada ostane neutralna prema verskim pitanjima i da ne vrši pritisak na ljude da veruju protivno svojoj volji.“

Vilijam Donohju, iz fondacije Heritidž, smatra da, kako ih on naziva, ”sekularističke organizacije,“ imaju dvostruka merila:

”Američki savez za gradjanske slobode spreman je da na sudu brani pravo nekog učenika da nosi majicu sa nepristojnim rečima, ali je isto tako spreman da tuži nekog učenika zbog verske poruke na majici. Ako je sloboda govora jednaka za sve, zašto se onda prave izuzeci kada su poruke verske prirode, ali ne i kada su nepristojne?“

Vrhovnom sudu predstoji još jedna bitka za razdvajanje crkve i države, kada uskoro bude odlučivao o tužbi jednog ateiste iz Kalifornije, koji tvrdi da čitanje zakletve zastavi Sjedinjenih Država u školskim učionicama predstavlja kršenje verskih sloboda njegove ćerke. Tužba se odnosi na deo zakletve u kome se Sjedinjene Države nazivaju ”jednom nacijom, pred Bogom.“ Profesor ustavnog prava na njujorškom Univerzitetu Ješiva, Marša Hamilton, kaže da se zadaci vere i društva često preklapaju, ali da to nije bila namera pisaca Ustava:

”U jeku smo bitke. Jedna strana tvrdi da država guši religiju, a druga da je reč o pronalaženju ravnoteže izmedju ta dva centra moći u društvu.“

Profesor Hamilton dodaje da je razdvajanje crkve i države toliko važno za američki javni život da će ono svakako biti očuvano. Slično tome, većina posmatrača smatra da su Amerikanci pretežno religiozni i da žele zaštitu vere, ali da ne žele da je ikome nameću.

XS
SM
MD
LG