Dok se pažnja svetske javnosti polako usmerava ka Zimskim olimpijskim igrama u Torinu, organizatori se nadaju da će uticaj međunarodnih medija pomoći ekonomiju tog regiona.
To je i jedan od vodećih razloga zbog kojih se gradovi širom sveta žestoko takmiče da dobiju organizaciju igara. Teoretski, povećane investicije u ekonomiju i turizam trebalo bi da da nadmaše troškove, koji idu uz ovaj spektakl, a mere se u milijardama dolara. Međutim,u Solt Lejk Sitiju, gradu domaćinu prethodnih Zimskih olimpijskih igara dugogodišnji ekonomski uticaj Igara za sada je prilično ograničen.
U Solt Lejk Sitiju, u američkoj saveznoj državi Juta, na Zimske olimpijske igre 2002. sada gledaju samo kao na uspomenu. Smatra se da su Igre finansijski bile izuzetno uspešne. Prihodi, uglavnom od reklama i televizijskih prava, ne samo da su isplatili troškove organizacije, već su lokalnoj zajednici doneli preko stotinu miliona dolara. Predsednik Privredne komore Solt Lejk Sitija, Lejn Biti (Lane Beattie) kaže da je grad sada na putu da ostvari preko dve i po milijarde dolara ekonomskog rasta – u potpunosti zahvaljujući olimpijskim igrama.
«Svet se smanjio za Jutu. To je iskustvo koje donose olimpijske igre, kao da ste uključeni u nešto mnogo veće», kaže Čejn Biti.
Smatra se da skijaška industrija ima ogromnu korist zato što su igre u centru pažnju svetske javnosti. Krista Peri (Krista Perry), predstavnik za medije obližnjeg zimovališta Park Siti Mauntin (Park City Mountain Resort), kaže da je samo zbog olimpijskih igara tamošnja ski industrija imala porast od 12 procenata od 2002.
«Park Siti se našao u izveštajima svih mogućih medijskih kuća i to je imalo ogroman značaj. Takvu reklamu ne možete da dobijete drugačije», ističe Krista Peri.
Neki posetioci Park Sitija, kao što je Majk Hemlin (Mike Hamlin), priznaju da dolaze tu zbog olimpijskih igara.
«Prvi put kad smo čuli za Park Siti razmišljali smo da dođemo baš u vreme Olimpijskih igara, ali je tada bilo malo preskupo za celu porodicu. Tako da kada nam se ukazala prilika da dođemo kasnije… da u podsvesti su nam bile Igre», priča Majk Hemlin.
Neki drugi, kao što je Ketrin Rolin (Katherine Rollin), kažu da olimpijske igre nisu uticale na njihovu odluku da posete Jutu.
«Ne, već smo dolazili ovde i jednostavo volimo da skijamo. Pogodno je za porodicu», objašnjava ona.
I dok je ski industrija svakako imala koristi od Olimpijskih igara, njihov uticaj na ostale grane ekonomije nije baš tako jasan. Tržni centar «Gejtvej» (Gateway), koji je otvoren pred Olimpijske igre, nastavlja sa sve uspešnijim poslovanjem, ali tradicionalna trgovačka četvrt na ulici Mejn (Main Street) stagnira. Najveći deo od stotinu miliona dolara, koliko su organizatori obezbedili lokalnoj zajednici koristi se za održavanje sportskih borilišta, kao što su staza za brzo klizanje ili skijaške skakaonice. Ti objekti su izgrađeni za Olimpijske igre i u ovom trenutku nemaju široko komercijalnu primenu, a neki od prilično velikih troškova, koje je napravila federalna vlada, kao što su obezbeđenje tokom Igara i obnova puteva, nisu uključeni u optimistične obračune onih koji podržavaju olimpijske igre. Kenet Bulok (Keneth Bullock), direktor Lige gradova savezne države Juta kaže da uprkos naglašenim olimpijskim principima pravednosti i sportskog dostojanstva, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) i njegovi sponzori prvenstveno su tu da obezbede novac za sebe, a ne za lokalnu zajednicu.
«Ono što se u stvari dešava jeste da je to biznis. I MOK i televizijska prava i sponzori, svi oni su tu da promovišu svoj proizvod i ukoliko bi mislili da neko od toga neće imati materijalnu korist bili bi smo pomalo naivni», kaže Kenet Bulok.
Dugoročno gledano, ekonomsko nasleđe olimpijskih igara može da bude minimalno. Ekonomista sa Univerziteta Juta, Džejms Vud poredi ekonomski uticaj olimpijskih igara sa dolaskom jedne velike kompanije, kao što je recimo Intel, u isti region.
«Kada dođe Intel, onda je to posao za šest hiljada ljudi i menja sa model ekonomskog rasta. Oni su tu zauvek i dovode i druge kompanije. Olimpijske igre imaju kratkotrajni efekat. Malo se unapredi infrastruktura, što je super, ali nema dugoročnog efekta i tipičnoj porodici to ne znači mnogo», objašnjava Džejms Vud i dodaje da uprkos svim planovima i obećanjima, jedan događaj, čak i tako prestižan kao olimpijske igre, traje samo 17 dana, a onda uspomena na njega polako počinje da bledi.