Profesor sa univerziteta Toronto, u Kanadi, osmislio je novi termin, kojim opisuje način na koji se veliki broj ljudi u Severnoj Americi međusobno odnosi. Veliko novo istraživanje potvrđuje njegovu ideju.
Profesor Beri Velman je skovao izraz “umreženi individualizam” – a sam koncept ideje nije lako razumeti. Na prvi pogled ta dva pojma deluju suprotstavljeno Kako je moguće biti individualista, a u isto vreme biti umrežen? Evo o čemu se radi. Sve do pojave Interneta I elektronske pošte, naše društvene mreže su se sastojale od rodbine, prijatelja, komšija i kolega na poslu, sa kojima smo bili u direktnoj vezi. Iako smo po nekad koristili telefon, ipak su te veze bile direktne, u realnom vremenu. Prema rezultatima najnovijeg istraživanja organizacije Pju, objavljenog pod nazivom “Internet I život u Americi”, za veliki broj ljudi elektronske komunikacije, znači putem računara, zamenile su veliki broj društvenih veza.
Veliki broj ljudi koje je Pju intervjuisao smatraju to prednošću. Umesto straha da će nas tehnologija izolovati i otuđiti, događa se upravo obrnuto. Internet nas je povezao sa mnogo više ljudi, nego što smo mogli i da zamislimo. A ti ljudi nam pomažu, pošto se sve više okrećemo takozvanim “sajber-prijateljima” kako bi se posavetovali u vezi karijere, medicinskih problema, odgoja dece, izbora škole ili fakulteta. Oko 60 miliona Amerikanaca je reklo istraživačima da Internet igra važnu, pa I presudnu ulogu u donošenju odluka od životnog značaja. Mi, umreženi pojedinci, smo baš nezgodni – više uživamo u privatnosti, ali istovremeno imamo veze sa mnogo više ljudi, a sve zahvaljjući kliku kompjuterskog miša.