Povodom jučerašnjeg sastanka Kontak grupe u Londonu, naš kolega Branko Mikašinović zamolio je potpredsednika za pitanja spoljne politike i odbrane u vašingtonskom institutu KATO, Teda Karpentara, da u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike prokomentariše ishod sastanka.
Karpenter: Potvrdjivanje da nema povratka na situaciju pre 1999, kada je Kosovo bilo sastavni deo Srbije uprkos činjenici da je Srbija i Crna Gora sada potpuno demokratska zemlja, ukazuje na jednostran stav nekih članica Kontakt grupe. Druga teza da nema podele Kosova ide direktno u prilog Albanicima, koji žele da kontorlišu celu pokrjainu, a ne da je podele. Takav stav nije fer prema srpskom stanovništvu u toj pokrajini, niti prema Srbiji.
Glas Amerike: Koje zemlje članice Kontakt grupe naginju ka autonomije, a koje ka nezavisnosti?
Karpenter: U okviru Kontakt grupe imate stvarno tri tabora: Rusija podržava Beograd i zalaže se za visoki stepen autonomije za tu pokrajinu da bi ona barem tehnički ostala sastavni deo Srbije. Na sasvim suprotnoj poziciji su SAD i Velika Britanija, koje se zalažu za nezavisnost Kosova, mada ga zovu uslovnom nezavisnošću i ustvari žele da ispune aspiracije kosovskih Albanaca. Negde u sredini su Francuska, Nemčka i Italija koje nisu sasvim spremne da prihvate presedan da jedna entička grupa nasilnim putem stekne svoje otcepljenje i nezavisnost i da je kao takvu prizna medjunarodna zajednica.
Glas Amerike: U nekim vašingtonskim političkim krugovima izražava se sve veća sklonost tezi da je Kosovo jedinstven slučaj i da kao takvo zaslužuje nezavisnost?
Karpenter: Političari u Vašingotnu moraju da insistiraju na činjenici da je Kosovo jedinstven slučaj jer bi u protivnom bilo dovedeno u pitanje medjunarodno pravo u pogledu, recimo, nekih republika Ruske federacije koje žele da se otcepte, čemu se Rusija protivi. Bilo bi riskantno za Vašington da podrži separatističke aspiracije ruskih pokrajina. Ako se Kosovo ne proglasi za jedinstven slučaj, kako onda da se SAD postave prema Kurdima i njihovoj želji za nezavisnošću ili drugim secesionističkim etničkim grupama? To bi moglo da dovede do kaskade secesionističkih pokreta širom sveta sa zahtevom da im se prizna status nezavisne države. Siguran sam da Vašington ne želi da krene tim putem.
Glas Amerike: Kakve su mogućnosti da se ispune standardi i primeni koncept decentralizacije Kosova?
Karpenter: Ukratko, ne verujem da će se standardi ikada ispuniti. To su prazna obećanja da bi se umirila savest zapadnih političara. Kosovski Albanci su već sproveli etničko čišćenje. Iz te pokrajine je proterano više od 240.000 Srba, a ne verujem da će preostali Srbi ostati na Kosovu duže od par godine, ako ta pokrajina dobije nezavisnost. Kosovo bi u tom slučaju postalo potpuno homonogno društvo.