Linkovi

Pokušaj Rusije da povrati moć supersile


Za mnoge posmatrače, nedavni spor Rusije i Ukrajine oko cene nafte, ukazuje da Kremlj želi da poveća kontrolu nad bivšim državama Sovjetskog Saveza. Medjutim, drugi analitičari tvrde da Rusija ima veće ambicije i da pokušava da upotrebi svoje energetske izvore da bi ponovo dobila status super-sile.

Naftovod izmedju Rusije i Nemačke se gradi ispod Baltičkog mora. Preko tog 1200 kilometara dugog severnoevropskog naftovoda, koji treba da bude završen do 2012. godine, po ceni od pet milijardi dolara, transportovaće se milijarde kubika prirodnog gasa iz Zapadnog Sibira u Nemačku i ostatak Evrope. On simbolizuje i sve veće oslanjanje Evrope na Moskvu kada su u pitanju energetske potrebe. Evropska unija kupuje 25 posto svog prirodnog gasa i 30 posto nafte od Rusije. Evropska unija procenjuje da će do 2020. godine, tri četvrtine prirodnog gasa biti uvezene. Najveći deo će doći iz Rusije, koja ima najveće rezerve prirodnog gasa na svetu i mrežu gasovoda koja joj omogućava da snabdeva i Bliski istok i Zapad. Rusija je takodje drugi po veličini proizvodjač nafte na svetu. Kremlj želi da gradi ekonomsku i političku budućnost Rusije na svojim energetskim izvorima. Preko Gazproma, Transnefta i Rosnefta, naftnih i gasnih državnih monopola, Rusija već kontroliše gotovo celokupan centralnoazijski energetski izvoz. Zejno Baran, direktor odseka za medjunarodnu bezbednost i energetiku u Centru “Nikson” u Vašingtonu, kaže da nedavni spor Ukrajine i Rusije pokazuje da je Moskva spremna na oštru taktiku kako bi se suprostavila ssirenju NATO-a na bivši sovjetski prostor:


”Kremlj je u osnovi rekao da će da stvori liberalnu imperiju zahvaljujući mogućnosti da kontroliše energetske mreže. I onda je malo po malo počeo da preuzima pogone i infrastrukturu, pre svega tamo gde Evropa nije obraćala pažnju, na primer u centralnoj Aziji ili južnom Kavkazu, a sada se to približava kući i obuhvata Ukrajinu ili Litvaniju, tako da su ljudi odjednom počeli da se bude.“


Moskva pomno proučava energetsku mapu i van Evrope i centralne Azije. Rusija vidi istočni Sibir sa procenjenih 6,6 bilijardi kubnih metara rezervi prirodnog gasa, kao budući energetski centar za azijsko-pacifički region. Prema Ilanu Bermanu iz Američkog saveta za inostranu politiku ovde u Vašingtonu, Moskva planira da izgradi gasovod u vrednosti od više milijardi dolara koji bi snabdevao prirodnim gasom Kinu, druga azijska tražista i Sjedinjene Države. Time, dodaje Berman, Rusija sebe pretvara u važan svetski energetski izvor izvan OPEC-a. Mnogi analitičari kažu da bi ovaj ambiciozni cilj, koji dovodi Rusiju u oštru kompeticiju sa Saudijskom Arabijom i drugim članicama OPEC-a, mogao da uvede novi red i pravila u energetsku geo-politiku. Hju Bonds, direktor Ruskog programa u Centru za inostranu politiku u Londonu, kaže da je, bez obzira na ogromne energetske resurse, malo verovatno da će Rusija ponovo imati nekadašnji uticaj supersile:


”Nema načina da Rusija ponovo stekne tu vrstu vojne sile. S druge strane, moguće je da će Moskva, zbog svog energetskog bogatstva, imati veći ekonomski uticaj no što je to bio slučaj tokom Hladnog rata.“


Hju Bonds upozorava da se ekonomska moć nikada ne bazira samo na energetskim izvorima i dodaje da Rusija tek treba da uvede strukturne tržišne reforme. Da bi bila kompetitivna, kaže analitičar Zejno Baran iz Niksonovog centra, Rusiji je potreban Zapad. Na samitu Grupe osam, očekuje se da će Rusija da pokrene pitanje globalne energetske bezbednosti. Medjutim, partneri iz te grupe će verovatno biti zabrinutiji zbog planova Rusije da zahvaljujući svom energetskom bogatstvu ostvari globalne političke ambicije Moskve.

XS
SM
MD
LG