Svetska zdravstvena organizacija je potvrdila je da su od ptičijeg gripa pretposlednje nedelje u januaru umrle dve osobe. Od kako je patogeni virus H5N1 pre tri godine u Kini zarazio prvu osobu, 80 od 150 inficiranih ljudi je umrlo. Strahovanja povodom širenja ptičijeg gripa dovela su do uništenja više od 50 miliona ptica, a funkcioneri Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da bi virus H5N1 mogao da izazove globalnu pandemiju:
Ptičiji grip se retko prenosi na ljude. Predstavnik Svetske zdravstvene organizacije Ričard Tomson kaže da do infekcije dolazi direktno u kontaktu sa bolesnom ili uginulom živinom. Svetska zdravstvena organizacija veruje da su svi oni koji su do sada inficirani bili u kontaktu sa živinom, za koju nisu znali da je zaražena.
”Živina se, u procesu pripreme, čerupa, ali ako se čerupa mrtva perad, čestice prašine lete unaokolo i verujemo da je udisanje te prašine dovelo do najvećeg broja zaraza kod ljudi”, kaže doktor Tomson.
Epidemija globalnih razmera je retka pojava, registruje se svakih 10 do 50 godina. Ričard Tomson kaže da nema mesta panici, ali da bi trebalo biti budan.
”U proteklom veku javile su se tri pandemije. Većina danas živih ljudi je preživela dve, a da ih nije ni primetila. To nije bila velika trauma za društva ili ekonomije, pa čak ni za zdravstvene sisteme. Mogu se desiti pandemije sa relativno malim efektima.”, kaže Tompson.
Druge, poput pandemije tzv. španskog gripa usmrtile su 40 miliona ljudi. Niko ne može da predvidi da li će virus H5N1 izazvati takvu pandemiju i, ukoliko to bude slučaj, koliko će epidemija trajati i biti smrtonosna. Do pandemije - stručnjaci kažu – virus bi morao prvo da mutira, ili se promeni do te mere da može da se prenosi medju ljudima. Tompson kaže da je mutacija moguća ako se osoba sa običnim virusom gripa inficirana još i virusom H5N1.
”Moguće je da se dva virusa pomešaju u jednoj ćeliji i da se ta ćelija javi kao hibridni virus, sa karakteristikama ljudskog gripa, koji se lako prenosi sa osobe na osobu. Takodje je za to potrebno da karakteristike ptičijeg gripa budu neprepoznatljive ljudskom imunom sistemu”, ističe Topmson.
On takođe kaže da je virus H5N1 - poput drugih vrsta virusa gripa - takodje veoma nestabilan i da bi mu prirodne promene mogle pružiti sposobnost da se efikasno prenosi među ljudima. Pandemija se, kaže on, identifikuje prema tome kako virus napada ljude:
”Ako na primer, počnemo da primećujemo veliki broj zaraženih ljudi koji nisu članovi porodice, ali su živeli u istoj sredini i bili u neposrednim kontaktima - poput vozača ambulantnih kola koji je prevezao pacijenta u bolnicu ili sestre koja je lečila tog pacijenta - to bi moglo da signalizuje pandemiju.”
Medjutim, za sada, virus H5N1 se očigledno nije počeo prenositi među ljudima, te su – stoga - samo oni koji su u kontaktu sa inficiranom živinom rizična grupa. Tomson kaže da je prva linija odbrane blisko praćenje onih koji gaje ili žive u blizini živine.
“Ovo je jedna vrsta sistema nadgledanja koja zbilja omogućava da se prvo identifikuje koliko se daleko bolest proširila i zatim rapidno eliminiše živina koja je možda bila izložena virusu... Potom svakako raščistimo tu oblast, kako bi smanjili mogućnost prelaska virusa na ljude čak i od izmeta te živine”, kaže Tompson.
Svetska zdravstvena organizacija apeluje na vlade da povećaju budnost kako bi se što je moguće ranije otkrila pandemija i izradili preliminarni plan sprečavanja širenja patogonog virusa.