Linkovi

Šta je tajna dugog i srećnog života?


Postoje područja kao što je Okinava u Japanu, ili ostrvo Sardinija u Italiji, gde iznenađujuće veliki broj ljudi doživi stoti rođendan. Možda je tamo pronađen recept za dugovečnost. Stariji ljudi mogu da se pronađu u svim zemljama i kulturama.

Njihov broj se povećava s obzirom da sve više ljudi živi duže. Eksperti Ujedinjenih nacija kažu da će stanovništvo Zemlje doživeti eksploziju od današnjih šest milijardi, na devet milijardi do 2050, pri čemu e broj starijih biti veći nego ikada.

«Danas širom sveta vidimo sve veću populaciju sedokosih. To je jedan od megatrendova 21. stoleća. U regionima kao što su Sjedinjene Države, Evropa, pa čak i Kina, vidimo populaciju koja stari sve brže», kaže Endru Zoli.

Ali, koliko staro je staro?

U prirodi, postoje životinje koje mogu da žive stotinu i više od stotinu godina. Na primer, poznato je da džinovske kornjače mogu da žive 150 ili više godina. Ljudska bića su na gornjem kraju skale i mogu da dožive maksimum od oko 120 godina. Naravno, većina nas se neće ni približiti toj cifri.

Ali u različitim delovima sveta postoje džepovi u kojima ljudi žive duže i – zdravije. Jedan od njih je vetrovito italijansko ostrvo Sardinija, na kojoj živi statistički veoma visok broj stogodišnjaka. Njihov procenat je možda i 20 puta veći nego u Sjedinjenim Državama. Pisac Den Bjutner je na zahtev magazina «Nešenal džiogrefik» krenuo u potragu za tajnom dugovečnosti.

«Ostrvo Okinava uistinu važi za mesto na kojem ljudi imaju najveće izglede da dožive dugovečnost i ima najveći broj stogodišnjaka. Oni žive oko 22 puta duže od Amerikanaca. Na Okinavi je otprilike četiri puta više stogodišnjaka nego kod nas», kaže Bjutner.

On je ustanovio da je način života stogodišnjaka sličan, bez obzira na kulturne razlike. Stogodišnjaci teže da budu aktivni i jedu lokalnu hranu. Takođe, uopšteno uzev imaju dobru zdravstvenu negu i često su okruženi prijateljima i rodbinom. A u Italiji, čaša crnog vina koja ima jedan sastojak koji sprečava zakrečenje arterija, takođe izgleda da pomaže. Ovi stogodišnjaci deluju prilično stameno, ali koliko će još trajati tako zdrav način života? Mlađi naraštaji izgleda da jedu više prerađevina i možda su manje aktivni od svojih predaka.

«Gde god smo prošli, tradicionalni način života je nestajao. Globalizacija potkopava tradicionalni način života, koji je ovim stogodišnjacima davao prednost», kaže Piter Miler dok njegov kolega iz magazina «Nešenal džiogrefik», Endru Zoli, veruje da će nauka jednom možda omogućiti ljudima da dožive biblijsku starost, koja će se produžiti na stotine godina.

«Sada je to u najvećoj meri naučna fantastika, ali su u toku zaista ozbiljna nastojanja da se starenje tretira kao bolest, umesto kao prirodni aspekt ljudskog života», kaže Zoli.

Za sada, stogodišnjaci su ipak retkost. Ali ako pođemo za njihovim primerom, zdravo se hranimo, ostanemo aktivni, držimo se porodice, možda ćemo i u bližoj budućnosti videti više stogodišnjaka.

Možda je i naša budućnost uistinu veoma dugačka.

XS
SM
MD
LG