Odluka kompanije Ford da, do 2012, zatvori 14 proizvodnih postrojenja na tlu Severne Amerike može da ima teže posledice, osim gubitka 30 hiljada radnih mesta.
Funkcioneri savezne države Džordžija već 4 godine pregovaraju sa kompanijom Ford, u nastojanjia da spreče zatvaranje postrojenja u kome se vozila sklapaju već 50 godina. Prošlog leta, administracija Džordžije je navodno ponudila finansijsku pomoć, poreske olakšice, poravak puteva te mogućnost upotrebe javnog zemljišta, kako bi ubedila kompaniju Ford da ne ugasi jednu od najstarijih auto-fabrika, koje još funkcionišu u toj državi. Radnici u postrojenju su, kada su iz centrale u Detroitu obavešteni o zatvaranju njihove fabrike, bili tužni. Tina Stouv je skoro plakala kada je govorila o sudbini fabrike u kojoj je radila proteklih 11 godina.
“Zaista mi je teško da izgubim ovaj posao. Pošto će to biti jako bolno.”
Zatvaranje Fordove fabrike je samo još jedan udar na privredu Džordžije i okoline Atlante. Najveći američki proizvođač automobila, kompanija Dženeral Motors, najavila je u novembru da će 2008. zatvoriti svoje postrojenje u Atlani, gde se sklapaju minivenovi – što će još 3000 ljudi ostaviti bez posla. Istovremeno je i avio kompanija Delta, čije sedište je takođe u Atlanti, koja je u septembru zatražila sudsku zaštitu od poverilaca, otpustila više hiljada radnika. Alan Holman, gradonačelnik mesta Hejpvil, u predgrađu Atlante, u kome se nalazi Fordovo postrojenje, ukazuje da poreski prihodi od te fabrike predstavljaju čak 9% gradskog budžeta.
“Ovo je šok za grad. Ford je bio njegov sastavni deo više od 50 godina i gubitak te fabrike je udarac za naš grad.”
Slične posledice biće i u drugim mestima na severno-američkom kontinentu, gde Ford zatvara svoje fabrike. U Sent Luisu, u državi Mizuri, zatvaraju se fabrike u kojima se sklapaju vozila Eksplorer i Mauntinier, a lokalni funkcioneri su se jako trudili da ubede korporaciju Ford da ne donese takvu odluku. Ipak gradski oci navode da će nastaviti sa naporima da sačuvaju Fordova postrojenja od zatvaranja.