Kompanija FORD ovo naziva «putem u napred», a radnici FORD-a ga smatraju «crnim ponedeljkom». U pitanju je naravno današnje saopštenje firme FORD o velikim smanjenjima usled sve slabije prodaje njenih motornih vozila.
Plan o restrukturiranju kompanije FORD predviđa, tokom narednih 6 godina, ukidanje i do 30 hiljada radnih mesta, odnosno eliminaciju skoro jedne četvrtine od ukupnog broja zaposlenih. Kompanija koja je po veličini treća u svetu, zatvoriće čak 14 postrojenja u raznim državama.
Bil Ford, predsednik i izhvršni direktor Forda kaže:
«Zahvaljujući ovim koracima, stvaramo mnogo stabilnija i sigurnija radna mesta. Svi moramo da se menjamo i svi moramo da prihvatamo žrtve.»
Iako je FORD, tokom poslednjeg kvartala 2005., postigao rezultate bolje od očekivanih, kompanija već godinama gubi na vrednosti. Manje od 18% svih vozila na drumovima nose oznake Ford, Linkoln ili Merkjuri – što je značajan pad u odnosu na pre 10 godina kada je taj procenat bio 25 odsto. Nekada popularna terenska vozila sada predstavljaju problem zbog visoke cene goriva, a Fordovi minivenovi su zastareli, pa se planira osveženje.
Analitičar iz konsultantske kuće "Global Insajt", Rebeka Linlens:
«Oni nisu regaovali na zahteve kupaca koji su tražili bolje proizvode i bolji kvalitet.»
Kompanija tvrdi da su otpuštanja neophodna, kako bi pogoni radili punim kapacitetom. Nekoliko postrojenja rade sa gubitcima, a radnici čiji poslovi su u pitanju tvrde da to nije njihovom krivicom.
Zatvaranje Fordovih fabrika može da ima ozbiljnije posledice
Odluka kompanije Ford da, do 2012., zatvori 14 proizvodnih postrojenja na tlu Severne Amerike može da ima teže posledice, osim samog gubitka oko 30 hiljada radnih mesta. Novinar Glasa Amerike Majk Kuper izveštava iz Atlante, grada u kome će oko 2000 radnika koji tamo sastavljaju vozila Ford Torus uskoro ostati bez posla.
Funkcioneri savezne države Džordžija već 4 godine pregovaraju sa kompanijom Ford, u nastojanjima da spreče zatvaranje postrojenja u kome se vozila sklapaju već 50 godina. Prošlog leta, administracija Džordžije je navodno ponudila finansijsku pomoć, poreske olakšice, poravak puteva te mogućnost upotrebe javnog zemljišta, kako bi ubedila kompaniju Ford da ne ugasi jednu od najstarijih auto-fabrika, koje još funkcionišu u toj državi. Radnici u postrojenju su, kada su iz centrale u Detroitu obavešteni o zatvaranju njihove fabrike, bili tužni. Tina Stouv je skoro plakala kada je govorila o sudbini fabrike u kojoj je radila proteklih 11 godina.
"Zaista mi je teško da izgubim ovaj posao. Pošto će to biti jako bolno.”
Zatvaranje Fordove fabrike je samo još jedan udar na privredu Džordžije i okoline Atlante. Najveći američki proizvođač automobila, kompanija Dženeral Motors, najavila je u novembru da će 2008. zatvoriti svoje postrojenje u Atlani, gde se sklapaju minivenovi – što će još 3000 ljudi ostaviti bez posla. Istovremeno je i avio kompanija Delta, čije sedište je takođe u Atlanti, koja je u septembru zatražila sudsku zaštitu od poverilaca, otpustila više hiljada radnika. Alan Holman, gradonačelnik mesta Hejpvil, u predgrađu Atlante, u kome se nalazi Fordovo postrojenje, ukazuje da poreski prihodi od te fabrike predstavljaju čak 9% gradskog budžeta.
“Ovo je šok za grad. Ford je bio njegov sastavni deo više od 50 godina i gubitak te fabrike je udarac za naš grad.”
Slične posledice biće i u drugim mestima na severno-američkom kontinentu, gde Ford zatvara svoje fabrike. U Sent Luisu, u državi Mizuri, zatvaraju se fabrike u kojima se sklapaju vozila Eksplorer i Mauntinier, a lokalni funkcioneri su se jako trudili da ubede korporaciju Ford da ne donese takvu odluku. Ipak gradski oci navode da će nastaviti sa naporima da sačuvaju Fordova postrojenja od zatvaranja.