Kao i svake godine u protekle dve decenije, u Sjedinjenim Državama je, sećanjem na delo jednog od najznačajnijih boraca za prava manjina u Americi, obeležen Dan Martina Lutera Kinga.
Martin Luter King Džunior, crni južnjački sveštenik i borac za građanska prava, vodio je nenasilnim sredstvima krstaški rat za jednakost. Njegov čuveni govor «Sanjam», za mnoge je oličenje univerzalnog sna o pravednijem, izjednačenijem američkom društvu i svetu.
Majkl Luter King Džunior, rodio se 15. januara, 1929, u Atlanti u Džordžiji. Sin baptističkog sveštenika, kasnije je promenio ime u Martin, prema osnivaču luteranske veroispovesti.
Kingov otac, poznati propovednik, često je izražavao nezadovoljstvo zbog segregacionističke politike koja je vladala u Sjedinjenim Državama tokom većeg dela prošlog stoleća. Stavovi oca su imali presudan uticaj na mladog Martina, koji je bio najstariji sin. Tokom doktorskih studija iz teologije na Bostonskom univerzitetu, King se upoznao i oženio Koretom Skot, sa kojom je dobio četvoro dece.
Kao duboko religiozan čovek, King je bio i veliki pristalica građanskih prava. Roza Parks, crnkinja iz Montgomerija u Alabami, uhapšena je decembra 1955, pošto je odbila da ustupi mesto u autobusu jednom belcu, što je pokrenulo lanac događaja koji će Martinu Luteru Kingu doneti svetsku slavu.
On je poveo bojkot gradskih autobusa – nenasilne demonstracije koje su trajale 382 dana. Uprkos tome što je pretrpeo velike lične neprijatnosti, King je izašao kao pobednik, jer je američki Vrhovni sud dosudio da je segregacija u autobusima neustavna.
King je u periodu od 1957. do ’68, prevalio širom Sjedinjenih Država gotovo osam miliona kilometara, govoreći o bezbrojnim oblicima socijalne nepravde. Organizovao je sedeće demonstracije i druge oblike nenasilnih protesta, na temelju svog hrišćanskog vaspitanja i taktike koju je naučio od Mahatme Gandija, indijskog vođe koji je popularisao nenasilne proteste.
Masovni protesti u Brimingemu u Alabami, početkom 1960-ih, privukli su pažnju celog sveta i nadahnuli Kinga da napiše svoje «Pismo iz birmingemskog zatvora», koje mnogi smatraju manifestom borbe crnih Amerikanaca za jednakost.
Avgusta 1963, predvodeći mirni marš za građanska prava u Vašingtonu, održao je svoj čuveni govor «Sanjam», na stepeništu Linkolnovog spomenika.
«Sanjam sam da će jednog dana ova zemlja da se podigne i počne da živi u saglasju sa svojim verovanjima. Mislili smo da su ove istine očigledne, da su svi ljudi stvoreni jednaki», govorio je Martin Luter King.
Ovaj govor i marš, bili su vrhunac Kingove borbe za rasnu jednakost. King je iste godine, u trideset petoj godini života, dobio Nobelovu nagradu za mir, kao najmlađi dobitnik tog priznanja.
Predsednik Lindon Džonson, nastojeći da obezbedi crncima na Jugu pravo glasa, 1965. je potpisao Zakon o glasačkim pravima.
Ipak, pobede, političke ili lične, imale su i svoju cenu. Premda se pretpostavljalo da su protesti nenasilni, sukobi policajaca i demonstranata su bili sve češći.
Na posletku, sam King će pasti kao žrtva nasilja koje ga je okruživalo. U Memfisu u Tenesiju, gde je došao da bi poveo demonstrante, 4. aprila 1968, King je ubijen.
To ubistvo je podstaklo demonstracije širom Sjedinjenih Država, na kojima su desetine hiljada ljudi povređene ili uhapšene. 60 do 70 hiljada je stajalo na ulicama Atlante, gde je King sahranjen.
Rođendan Martina Lutera Kinga je 1986. proglašen za nacionalni praznik.
King je za života bio kontroverzni lider pokreta za građanska prava – za neke duboko sumnjiv zbog svoje ratobornosti i buntovničkih pogleda, dok su drugi poštovali njegova nenasilna uverenja.
Dan Martina Lutera Kinga je sada prilika da se prisetimo nepravdi protiv kojih se on borio i zapamtimo san koji mnogi sanjaju.
Zaostavština Martina Lutera Kinga
Stotinu godina posle građanskog rata, tokom 1960-ih, Afroamerikance su i dalje ograničavali i ozakonjena segregacija i surovi običaji. Martin Luter King Džunior, baptistički sveštenik, poveo je borbu za jednakost, koristeći samo ubeđivanje i nenasilne akcije – strategiju mirnog otpora zbog koje je više puta hapšen.
«Postići ćemo sve na miran način. Ovo je nenasilni protest. Mi se oslanjamo na moral i duhovne snage», govorio je King…
Ajzeja Leget ističe da je bilo izuzetno nadahnjujuće slušati ga i biti u njegovom prisustvu. Leget je profesor prava na vašingtonskom Univerzitetu «Hauard» i kandidat za političku funkciju u državi Merilend. Kao mladi borac za građanska prava, bio je na drugoj strani barikade.
«Pokušavali smo da menjamo. A promena za nas na Jugu je bila prilično duboka, jer je u to vreme za nas bilo teško i da jedemo na nekim mestima. Škole su bile podeljene i sva javna sredstva, stanovanje, sve», priseća se Leget.
«Zbog toga će struktura moći u gradu morti da kaže: ‘ovaj pokret ne možemo da zaustavimo i jedino što možemo da uradimo je da damo ovim ljudima ono što im dugujemo i ono što je Bog dao i što zahtevaju njihova ustavna prava’», govorio je tada King...
Elzi Kuper objašnjava da se tu radilo o veri u nešto.
«A on nas je vodio u tom pravcu», kaže ova stanovnica Merilenda, ističući da ne veruje da bi imala svoj državni posao ili udobnu kuću, da nije bilo pokreta koji je vodio Martin Luter King.
«To je mnogo promenilo način razmišljanja. I to ne samo crnaca i belaca, nego svih», kaže Elzi Kuper, čija će kćer Ajris Kuk, Dan Martina Lutera Kinga provesti u traženju posla, u nadi da će neko raditi i na praznik.
Poput većine Amerikanaca, Ajris Kuk, stara 39 godina, premlada je da bi pamtila Martina Lutera Kinga, ali i ona misli da je on doneo veliku životnu promenu i njoj i njenim potomcima.
«Stvari za koje se zalagao i za koje se borio i za koje je rekla bih i umro, sada su mi dostupne. Da on to nije činio, nisam sigurna da bismo danas svi imali jednaku priliku», kaže Ajris Kuk.
Studenti u ovoj crnačko-jevrejskoj organizaciji u Vašingtonu, pod imenom «Operacija razumevanja», koja dejstvuje protiv svih oblika diskriminacije, žele da učine više od obnavljanja uspomene na Kinga. Hteli bi da se ugledaju na njega.
«Pomogao mi je da shvatim da se mi ne rađamo na velikoj sceni i ne postajemo supervođe zahvaljući nekoj čaroliji», kaže Moris Vilkins, dok njegov drug, Džoš Voker, ističe da još mnogo toga treba da se uradi i da ljudi zaboravljaju da se pokret za građanska prava nastavlja.
«Većinu marševa na mostovima i ulicama su vodili mladi poput nas», kaže Okezi Envoka, dok, Elison Volak kaže da je važno zapamititi da se Martin Luter King nije rodio kao junak. «Nije bio mnogo stariji od mene, ali je iskoristio priliku, uložio svoj život i borio se za prava i rekla bih da je veliko nadahnuće kada znate da obični ljudi mogu da urade velike stvari.»
«Uradio je mnogo toga i mnogo dobrog u kratkom periodu koji je proveo na zemlji. To je još veća inspiracija i za mene i za moje drugove u ovoj organizaciji da nastavimo njegovo delo», zaključila je Lajen Alvis.