“ Bez obzira šta se dogodi na Kosovu--visoki stepen autonomije ili nezavisnost, decentralizacija se mora ostvariti” rekao je viši naučni saradnik u vašingtonskom institutu “Savet za medjunarodne odnose”, Čarls Kapčan. U ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike on se prvo osvrnuo na presedan koji bi eventualna nezavisnost Kosova mogla da uspostavi širom sveta.
Kapčan: Jedan od argumenata protiv nezavisnosti Kosova je da bi to moglo da uspostavi presedan širom sveta, u svetlu aspiracija Baska u Španiji, Valonaca u Belgiji, Abhaza u Gruziji i drugih da se otcepe od država čiji su integralni deo. Ako medjunarodna zejednica kaže Kosovu: vi ste sada nezavisna i suverena zemlja svakako bi to uputilo signal da bi i te i druge etničke grupe mogle da krenu koracima Kosova. To je jedan od razloga zbog čega medjunarodna zajednica, ukoliko Kosovo postane nezavisno, mora da jasno obrazloži da je Kosovo specijalan slučaj i da druge etničke grupe ne bi trebalo da ga uzmu kao primer. Diplomate koje budu radile na ovom pitanju moraju da na eksplicitan način iznesu argumente u prilog nezavisnosti Kosova kao jedinstvenog slučaja.
Glas Amerike: Zašto bi Kosovo bilo jedinstven slučaj?
Kapčan: Za to postoje pravni i politički razlozi. Sa pravne tačke gledišta, u rezoluciji UN 1244, postoji klauzula u kojoj se navodi da će se pitanje Kosova ponovo razmotriti u odredjenom momentu u budućnosti, nagoveštavajući mogućnost daljeg preispitivanja i donošenja odluka. Sa političke tačke gledišta, u prilog nezavisnosti Kosova idu okončanje autonomije te pokrajine od strane Miloševića, što je dovelo do kršenja ljudskih prava i etničkog čiščenja, kao i sam rat. To sve je stvorilo jaču moralnu podlogu za secesiju i za tvrdnje da je Srbija izgubila političko i moralno pravo na Kosovo. I na kraju, dva aspekta na terenu čine kosovsku situaciju jedinstvenom: jedan je da već postoji de fakto separacija samog Kosova, a drugi da Kosovo ima većinsko albansko stanovništvo, što mu daje jači argument za nezavisnost, nego kad bi u toj pokrajini živelo 50 odsto Albanaca i 50 odsto Srba.
Glas Amerike: Kakva bi bila osnovna postavka za podelu Kosova?
Kapčan: Medjunarodna zajednica i privremene vlasti u Prištini su jasno stavili do znanja da su protiv podele. Ne verujem da je to mudar odgovor na postojeću situaciju. O tome bo trebalo razgovarati iz dva glavna razloga: prvo, u kontekstu mogućeg kompromisnog rešenja izmedju Beograda i Prištine, Srbiji bi se dala mogućnost da kaže da će se odreći ostatka Kosova ukoliko dobije severni deo te pokrajine. Drugo, severni deo Kosova je efektivno deo Srbije. Uticaj i prisustvo Srbije se na razne načine osećaju u tom delu Kosova, i možda bi bilo logično da taj deo ostane u sastavu Srbije.
Glas Amerike: Šta mislite o najnovijem predlogu Beograda o decentralizaciji Kosova da bi se pružila veća zaštita srpskoj manjini i sačuvalo multietničko društvo ?
Kapčan: Bez obzira šta se dogodi na Kosovu, decentralizacija se mora ostvariti. To je incijativa koja ima podršku UN, mada do sada bez velikog uspeha. Decentralizacija je način da se Srbi održe u toj pokrajini i da budu bezbedni u većinskom albanskom okruženju. Ako uzmete kao primer Katalance u Španiji, Kurde ili Abhaze, koji žive unutar sadašnjih država, to je očigledno model koji je uspešan i koji je doprineo očuvanju etničkog i kulturnog identiteta tih naroda, mada nemaju svoje države. Dakle, decentralizaciju bi trebalo ostvariti.