Predsednik Buš je agresivno branio svoju odluku da jedna američka tajna kontraobaveštajna agencija prisluškuje telefonske razgovore i čita elektronsku poštu američkih i stranih gradjana unutar Sjedinjenih Država, bez sudskog naloga. Ali, kako izveštava unutrašnjepolitički dopisnik Glasa Amerike Džim Maloun, kritičari ne odustaju od svojih zahteva za sprovodjenje kongresne istrage.
Pitanja o špijuniranskim aktivnostima Nacionalne bezbednosne agencije unutar Sjedinjenih Država, dominirala su predsednikovom konferencijom za štampu, održanom u ponedeljak. Buš je prkosno branio svoju odluku da dozvoli praćenje nekih telefonskih i i-mejl komunikacija ljudi osumnjičenih za veze sa teroristima, bez prethodnog odobrenja suda:
”Hteo bih da uverim američki narod da, kao prvo, imam ovlašćenje da to radim, a kao drugo, to je neophodan deo mog posla da vas štitim. I kao treće, mi čuvamo vaše gradjanske slobode.“
List Njujork tajms je prošle nedelje prvi put izvestio o postojanju programa za prisluškivanje, a od tada su brojne demokrate, pa čak i nekoliko republikanaca, izrazili zabrinutost u pogledu legalnosti te mere. Demokratski senator iz Viskonsina, Ras Fajngold, rekao je da ga je razgnevila predsednikova odluka da zaobidje zakon, po kome vlada mora da pribavi sudski nalog za bilo kakvo prisluškivanje američkih gradjana unutar zemlje.
”On je predsednik a ne kralj i mi tako donosimo zakone u ovoj zemlji. Ako predsednik tvrdi da može da čini bilo šta da bi zaštitio Amerikance, bez oslanjanja na zakon, mi moramo da znamo koje su to akcije i moramo da razgovaramo o tome.“
Sekretar za pravosudje Alberto Gonzales uzvratio je da predsednik ima ovlašćenje da naredi prisluškivanja na osnovu antiterorističkog zakona, koji je Kongres doneo u danima posle terorističkih napada 2001. godine. U programu TV mreže NBC Gonzales je rekao da bi tradicionalna procedura traženja sudskog naloga stavila Sjedinjene Države u nepovoljan položaj u ratu protiv Al-kaide:
”Promene u tehnologiji su dramatične i mi moramo da budemo u mogućnosti da koristimo druga sredstva, koja nam omogućavaju brže reagovanje na opasnost od Al-kaide.“
Nacionalna bezbednosna agencija ima zadatak da prisluškuje komunikacije u inostranstvu, dok jedan zakon iz 1978. godine obavezuje vladu da traži nalog od specijalnog suda za obaveštajne aktivnosti, ako želi da prati komunikacije Amerikanaca sa ljudima van zemlje. Otkriće o najnovijim prisluškivanjima podstaklo je pozive istaknutih zakonodavaca iz obe stranke za održavanje kongresnih pretresa. Lider demokrata u Senatu, Hari Rid, pojavio se u nedelju u jednoj emisiji televizijske mreže Foks:
”Odbori kojima je to u nadležnosti trebalo bi da sprovedu istragu i pretrese o ovom slučaju.“
Republikanski senator iz Arizone, Džon MekKejn, izjavio je u jednom programu mreže ABC kako veruje da predsednik ima ovlašćenje za naredjivanje prisluškivanja u svrhu zaštite zemlje od terorističkih napada:
”Ne vidim ništa loše u kongresnim pretresima. Ali kakve informacije mislite da iznesete u javnost koje bi mogle da pomognu pripadnicima Al-kaide da prodju neopaženi.“
Zakon iz 1978. godine donet je pošto je kasnih šezdesetih i početkom sedamdesetih otkriven niz slučajeva zloupotreba raznih domaćih obaveštajnih agencija. Dejvid Koul je stručnjak za nacionalnu bezbednost i gradjanske slobode i profesor na Univerzitetu Džordžtaun, ovde u Vašingtonu:
”Nema sumnje da predsednik ima veoma, veoma slabe argumente za odobravanje prisluškivanja Amerikanaca bez sudskog naloga. Predsednik Nikson je pokušao da to uradi sedamdesetih godina, ali je Vrhovni sud rekao da je to nedozvoljeno. Morate da se obratite sudu i obrazložite svoj zahtev pre nego što možete da prisluškujete nečiji telefon.“
Ali analitičar za pitanja bezbednosti Roj Godson, koji takodje predaje na Univerzitetu Džordžtaun, kaže kako Amerikanci očekuju da predsednik učini sve što može da zaštiti zemlju, posle napada 2001. godine:
”Što se tiče ovog pitanja, ili na primer pitanja postupka prema uhapšenima u zemlji i inostranstvu, demokratiji će biti potrebno neko vreme da uspostavi ravnotežu, ali mislim da je ovo koristan korak u tom prcesu.“
Predsednik Buš kaže da su prisluškivani samo razgovori sa inostranstvom, bilo da su pozivi počinjali u zemlji ili van nje, i da su se ticali samo onih osoba osumnjičenih za veze sa teroristima.