Tokom nedavne posete Evropi, američki državni sekretar Kondoliza Rajs bila je zasuta pitanjima o zatvorima koje je američka Centralna obaveštajna agencija, CIA, navodno imala u Evropi, kako bi u njima držala i ispitivala osobe osumnjičene za terorizam. Kondoliza Rajs je svuda ponavljala da Sjedinjene Države nisu kršile zakon i da poštuju suverenitet evropskih država.
Svrha puta Kondolize Rajs bilo je poboljšanje američko-evropskih odnosa, pogoršanih zbog rata u Iraku, kao i izražavanje podrške novoizabranom nemačkom kancelaru Angeli Merkel. Ali tokom tog puta Kondoliza Rajs se suočila sa nezgodnim pitanjima o američkoj politici prema zatvorenicima i američkoj definiciji mučenja. Na kraju, većina evropskih vlada izrazila je zadovoljstvo njenim objašnjenjima, ali je evropska javnost i dalje sumnjičava. Nekoliko zemalja Evropske unije pokrenulo je istrage o navodnim tajnim prebacivanjima zatvorenika CIE kroz njihov vazdušni prostor, dok je parlamentarna skupština Saveta Evrope najavila sopstvenu istragu o tome da li je CIA zaista držala tajne zatvore u nekim istočnoevropskim zemljama. Emilio Viano, profesor društvenog prava na Američkom univerzitetu, ovde u Vašingtonu, kaže da mnogi Evropljani imaju loše mišljenje o politici Bušove administracije prema ljudskim i gradjanskim pravima:
”Uz skandale u zatvorima pod američkom upravom u Avganistanu i Iraku, ova kontroverza dodatno srozava ugled Sjedinjenih Država u svetu. Ona ukazuje na raskorak izmedju onoga što Sjedinjene Države kažu da žele da postignu borbom protiv terorizma, i onoga što čine - odnosno kršenjem ljudskih prava da bi postigle taj cilj. Ta kontradikcija ne doprinosi ugledu Sjedinjenih Država u Evropi i drugim delovima sveta.“
Profesor Viano dodaje da mnogi Evropljani posmatraju te dogadjaje kao kršenje njihovog nacionalnog suvereniteta. Ali većina posmatrača se slaže da to neće izazvati dublje zahladjenje u američko-evropskim odnosima. Medjuitim, do poremećaja bi moglo da dodje u odnosima izmedju zemalja članica Evropske unije. Komesar pravosudja Evropske unije, Franko Fratini, zapretio je sankcijama članicama Unije ako se ustanovi da su držale tajne zatvore, jer bi to, prema njegovim rečima, predstavljalo kršenje propisa Unije o ljudskim i gradjanskim pravima. Anatol Liven, iz Nove američke fondacije, kaže da bi neke zapadnoevropske zemlje mogle da iskoriste istragu o aktivnostima CIE kao sredstvo pritiska na neke istočnoevropske članice Unije da umanje svoju podršku Sjedinjenim Državama u Iraku:
”Ključno pitanje je političko i cinično: da li ključne zapadnoevropske zemlje žele da iskoriste ovo za vraćanje istočnih Evropljana u red i primoravanje da više vode računa o tome šta misli većina evropskih gradjana. Istočnoevropske zemlje ne bi trebalo da se čude ako zapadnoevropski poreski obveznici počnu da govore: čekaj, zašto mi dotiramo poljsku poljoprivredu ili madjarsku industriju kada oni sada krše uslove pod kojima su primljeni u Uniju.“
Mnogi posmatrači ističu da bi reperskusije mogle da podnesu i vodeće evropske zemlje, kao Britanija ili Nemačka. Ako bi se utvrdilo da je CIA zaista imala zatvore u Istočnoj Evropi mnogi smatraju da bi britanski premijer Toni Bler bio suočen sa ozbiljnom opozicijom u sopstvenoj stranci. Takodje, nova nemačka koalicija izmedju hrišćana i socijaldemokrata mogla bi da se raspadne pod pritiskom javnosti ako bi se ustanovilo da je bivša socijaldemokratska vlada dozvolila upotrebu nemačkog vazdušnog prostora za tajne letove CIE. Ali većina analitičara slaže se da će, uprkos ovim kontroverzama, obaveštajne službe s obe strane Atlantika nastaviti da saradjuju u borbi protiv opasnosti od globalnog terorizma.