Evropska unija se na redovnom decembarskom samitu najviše bavi unutrašnjim problemima- ističe vreme za uobličavanje sedmogodišnjeg plana budžeta, što dovodi u pitanje samo funkcionisanje asocijacije država Starog kontinata.
U isto vreme, predlozi trenutno predsedavajuće Unijom, Velike Britanije, prema opštem raspoloženju, ne vode razrešenju najnovije krize.
EU je, reagujući na jedan za drugim britanske predloge konstrukcije budžeta za narednih sedam godina, neočekivano progovorila jednim glasom- predlozi su odbijeni, zbog, mišljenja su jedni, činjenice da dobijaju premalo, a drugi, da daju previše.
Neposredno pred današnje okupljanje evropskih lidera, sam britanski premijer, Toni Bler, priznaje da će biti teško i da će se "tesno" doći do sporazuma.
Na udaru kritike predloga koji je, mišljenja su mnogi, potisnuo u stranu realniji predog Luksemburga, smanjena su izdvajanja iz nacionalnog dohotka ali, čini se, još više, za Veliku Britaniju specifičan "povrat" sredstava kojim se, praktično, država bogati a siromaši evropski finansijski fond. Zato su Francuzi glasno naglasili- predlog predsedavajuće Unijom ne nudi ni osnovu za sporazum o budžetu.
Zvanični Pariz je otišao i korak dalje- ukoliko nisu sigurna sredstva za one koji se nameravaju pridružiti Uniji, taj proces mora biti zaustavljen a mora se započeti rasprava o tome da li sa proširenjem treba uopšte nastaviti i kolika je, uopšte, "prijemna moć" EU? Takav stav najviše, trenutno, pogadja Makedoniju, kojoj je kandidatski status, praktično blokiran, a na duge staze pogadja sve koji čekaju pred evropskim vratima.
Medju najglasnijim kritičarima britanskog predloga je i predsednik Evropske komisije, Manuel Baroso, koji kaže da je reč o "potpuno neadekvanom" predlogu koji "ne nudi dovoljno". Britanci su, inače,u svom drugom predlogu planirali povećanje evropskog budžeta za 2007-13 , u odnosu na prvobitni predlog, od oko dve i po milijarde evra. To, medjutim, još uvijek ne dostiže plan Komisije kojim bi se, umesto predvidjenih 1,03 procenta, za zajednički budžet izdvajalo 1,24 procenta nacionalnog dohotka članica.
Poslednje vesti govore o trećem po redu britanskom predlogu budžeta, koji bi trebao biti prezentiran na ovom samitu i zadovoljiti interese svih- velikih i malih članica Unije. U Briselu nisu usamljena mišljenja da će, očito, predsedavanje Londona završiti kako je i trajalo- uz velike reči i skromna dela, sa izuzetkom poticaja Turskoj i Hrvatskoj da krenu u završnu fazu pristupanja evropskoj asocijaciji država.