Istraživači kažu da rad, objavljen u magazinu «Nature» (Priroda), ima potencijal da poboljša zdravlje i čoveka i njegovog najboljeg prijatelja.
Na svetu postoji više od 400 čistih rasa pasa, što je rezultat selektivnog uzgoja da bi se postigle željene fizičke karakteristike i odredjene odlike ponašanja. Kao rezultat takvog uzgoja, stručnjaci kažu da su mnogi psi skloni odredjenim bolestima kao što su rak, katarakta, aritis ili iščašenje kukova. Genetičari kažu da bi, odredjivanjem toga koji su geni odgovorni za niz bolesti kod pasa, to znanje moglo da se primeni na slične bolesti ljudi. Istraživači iz 15 institucija širom sveta kažu da su precizno odredili lokaciju 99 procenata psećeg genoma.
Erik Lender je naučnik Brod Instituta (Broad Institute) pri Tehnološkom institutu u Masačusetsu koji je 15 godina predvodio izradu genoma psa.
«Dakle, sada ćemo biti u mogućnosti da sagledamo sve pseće gene u kompletnom nizu i da počnemo da vršimo poredjenja izmedju pasa i ljudi, i različitih rasa. Do sada nismo imali takvu mogućnost».
Da bi saznali zašto neki psi stalno dobijaju iste vrste bolesti, a druge rase dobijaju druge bolesti, istraživači su sastavili mapu gena jednog odredjenog psa – boksera po imenu Taša – i uporedili DNK drugih rasa sa njenim genetskim materijalom, tražeći genetske varijacije.
Genetski niz psa, koji je opisan u magazinu «Nature» i pratećem članku u žurnalu «Genetic Research», odnosno «Genetsko istraživanje», biće dostupan naučnicima preko javne baze podataka.