Vize za SCG se neće ukinuti u skoro vrijeme, jasno je poručeno danas od strane najviših evropskih autriteta. Medjutim, na inicijativu komesara za unutrašnje poslove i pravdu, Franca Fratinije, već od naredne godine treba očekivati lakši put do "kratkoročnih " viza za odredjene kategorije stanovnika.
Priča o vizama je razlličita, ukoliko se priča iz razičitih uglova- iz zapadnobakanskog, koji podržava poslednji izveštaj Medjunarodne krizne grupe, postojanje sadašnjeg ošrog viznog režima za stanovnike SCG i ostatka regiona, dovodi do opasnosti "getoizacije" Balkana i kršenja evropskog obećanja o približavanju regiona Uniji.
Direktor za Balkan Medjunarodne krizne grupe, Nikolas Vajt:
"Evropske unija je dala neka obećanja Zapadnom Balkanu, obećanja koja još nisu ostvarena. Veoma je važno da Unija održi data obećanja, ne samo zbog vlastitog kredibiliteta, već zbog bezbednosti i ekonomskog razvoja regiona".
Da li se ta priča ponavlja, priča o neodržanim obećanjima?
"Mislim da je reč o ispravnoj oceni. Evropska unija je sačinila odredjene sporazume u Solunu 2002. godinei o vizama. Do sada nismo videli nikakav progres na tom polju. U meduvremenu, vidimo da se Unija odlučuje za slične mere prema Ukrajini, Rusiji i Kini - mi se pitamo kakvi su, u stvari evropski prioriteti?"
Sa druge strane, na kojoj je, za nedavno održanim okruglim stolom o vizama u Briselu sedeo evropski komesar Franko Fratini, stoje podaci da je, samo prošle i u prvom kvartalu ove godine, više od pola miliona ljudi prokrijumčareno na Zapad sa ili preko Balkana, a u okviru trgovine ljudima. Stoji još i realan ili ne strah Evropljana, koji Evropska komisija mora da uvaži.
Evropski komesar za unutrašnje poslove i pravdu, Franko Fratini:
"Situacija se verovatno neće promeniti ni nakon apliciranja država Zapadnog Balkana za članstvo u EU. kao i u slučaju Bougarske i Rumunije, liberalizacija viznog režima dolazi na red tek u završnoj fazi procesa pristupanja, nikako na počeku pregovora. Uvereni smo da u ovoj fazi eventualno uklanjanje viznog režima za gradjane država Zapadnog Balkana još uvek, ponavljam, još uvek nije realna opcija".
On, konkretno, ukazuje - na listi lica koja traže azil u EU, u samom vrhu su ona koja dolaze sa područja državne zajednice:
"Srbija i Crna Gora je na drugom mestu liste zemalja porekla onih koji traže azil sa skoro 50 hiljada zahteva za azilom , zabeleženih od 2003. do prvog kvartala 2005. godine".
Sa druge strane, komesar Fratini ukazuje na obavezu da se brine za bezbednost Evropljana koji se liberalizacijom viza za Zapadni Balkan mogu osećati ugroženima:
"Kao odgovoran za pravdu, bezbednost i temeljne slobode EU, ne mogu da ugrozim bezbjednost evropskih gradjana. Morate se složiti da bezbednosni izazovi, poput terorizma i organizovanog kriminala, traže od nas da budemo na oprezu - da stvorimo funkcionalne i prektične zakonske instrumente".
Medjutim, imajući na umu "tesnu vezu" Balkana i EU, komesar Fratini je najavio vlastitu inicijativu da se SCG i ostatku Balkana znatno ublaži i pojednostavi proces dobijanja "kratkoročnih" viza- posebno za odredjene kategorije stanovnika- studente, poslovne ljude, profesore i diplomate.
On primeti da su zabeležena dobra iskustva iz sličnih sporazuma sa Rusijom i Ukrajinom, te tako najavljuje, već u januaru naredne godine, da će novom, austrijskom predsedništvu EU predočiti ovaj plan.