Procenat mladih ljudi, starosti između 18 i 24 godine, koji su politički aktivni i izlaze na glasanje manji je nego kod ostalih starosnih grupa.
Sajrus Čang je član podmlatka Korejske baptističke crkve u Silver Springu u državi Merilend. Njegovi roditelji emigrirali su iz Južne Koreje i kao i mnogi drugi mladi pripadnici manjinskih zajednica, Sajrus nije politički angažovan.
«Mislim da ako ste odrasli u domaćinstvu, u kome se nije pričalo o politici, nema razloga da počnete da pričate o tome», kaže Sajrus Čang i dodaje da je njegovoj porodici bilo mnogo važnije da se asimiluje sa američkom kulturom, a ne sa američkom politikom.
Dejvi Kong emigrirala je iz Kambodže još kao dete. Radi kao predstavnik za medije u vladinoj korporaciji «Millenium Chalenge». Kako kaže, u školi je učila da u američku kulturu spada i politika.
«Nastavnici me nisu naučili samo da čitam ili da znam matematiku i ostale nauke, već su me zaista naučili koliko je važno biti građanin Sjedinjenih Država i šta to znači», ističe Dejvi Kong, dok student Sten Dai objašnjava:
«Ako me pitate gde sam rođen, reći ću – u Kini. Ako me pitate šta sam, reći ću – Amerikanac».
Sten Dai je predsednik Udruženja konzervativnih studenata na Univerzitetu Džordž Vašington, u Vašingtonu. Doselio se u Ameriku iz Kine i politički je aktivan još od srednje škole. Sten Dai veruje da većina imigranata treba da ima jači američki identitet.
«Ideja da to nije moja zemlja… nema nikakve veze sa bojom kože. Ona ima veze sa tim kako ste vaspitani i na koji način razmišljate», objašnjava Sten Dai.
Mladi imigranti i manjinske zajednice sve više se uključuju u politiku, a dokaz je porast izlaznosti starosne grupe od 18 do 24 godine na prošlogodišnjim izborima. Međutim i dalje ima velikih nesrazmernosti, posebno kada je reč o mladim Afro-amerikancima – čije porodice već desetinama godina žive ovde – i mladim azijskim Amerikancima – čije su se porodice uglavnom nedavno doselile. Prema statističkim podacima Biroa za popis stanovištva, skoro polovina registrovanih Afro-amerikanaca starosti od 18 do 24 izašla je na izbore 2004. Broj registrovanih mladih azijskih i latino Amerikanaca koji su glasali - predstavlja tek jednu trećinu. Neki mladi imigranti veruju da će se ove cifre vremenom menjati.
«Nadam se da će vremenom, možda posle jedne ili dve generacije, uspeti da se oslobode tih okova. Prestaće da sebe smatraju strancima, zato što jednostavno to nisu», kaže Sten Dai.
Drugi smatraju da je potrebno više uzora kako bi se u ovakvim zajednicama povećalo interesovanje za politiku.
«Kada sam odrastao nisam imao nikog sličnog sebi da dođe u moju školu i kaže mi čime se bavi. Bilo je manjina, ali nikoga s kim bih mogao da se povežem u kulturološkom smislu, a to pravi veliku razliku», kaže Vil Kampos, koji se kao dečak doselio iz El Salvadora. On je trenutno izabrani predstavnik države Merilend i kaže da upravo to predstavlja demokratiju direktnim biranjem.
«Ako imate vladu i različita biračka tela, onda treba da imate i predstavnike tih biračkih tela u njoj. To je čini snažnijom i onda je ona na neki način prirodna vlada koja reprezentuje vašu zajednicu», objašnjava Vil Kampos.
Neki imigranti, međutim smatraju da je politika etničkih grupa površna.
«Mislim da bi to dovelo do toga da imigranti slepo glasaju za nekog svog, i ne mislim da to mora da bude nešto dobro», kaže Sajrus Čang.
Sve više imigrantskih i kandidata manjinskih zajednica moglo bi da ima uticaj na broj glasača. Najsigurniji efekat za sada imaju godine – statistički podaci pokazuju da što su stariji, ljudi postaju politički aktivniji, ili bar izlaze na glasanje.