“Početna podrška ratu u Iraku nije dugo trajala i sada naglo opada pošto američka javnost uočava da razlozi za invaziju Iraka nisu bili potpuno ubedljivi i da sam rat ne pokazuje rezultate” kaže u razgovoru sa našim kolegom, Brankom Mikašinovićem, novinar časopisa ”Tajm“, Daglas Voler (Douglas Waller).
“Uticaj rata u Iraku na unutrašnju i spoljnu politiku ove zemlje je ogroman i potpuno je preokupirao Vašington, a u poslednje vreme se ogleda i u naglom padu popularnosti predsednika Buša. Ako to pogledate iz istorijske perspektive, popularnost predsednika Lindona Džonsona je počela da opada kada je broj američkih vojnika u poginulih u Vijetnamu dostigao 20-30 hiljada. Tada je Džonsonova popularnost pala na oko 35 odsto, s tom razlikom što se to kod Buša dogodilo već posle oko dve hiljade žrtava. Džonsonova administracija je, prema tome, ušla u krizni period daleko kasnije, a Bušova ulazi mnogo ranije. Dakle, inicijalna podrška ratu nije dugo opstala i sada naglo opada uglavnom zbog toga što američka javnost uočava da razlozi za invaziju Iraka - oružje masovnog uništenja i veze Iraka sa Al Kaidom - nisu potpuno ubedljivi, a i da sam rat ne pokazuje rezultate.
GLAS AMERIKE: U medjuvremenu, neki irački političari nagoveštavaju želju da SAD postave krajnji rok za povlačenje svojih snaga iz Iraka, što je suprotno insistiranju administracije predsednika Buša?
VOLER: U kontekstu iračke politike, političari te zemlje se ne zalažu za neposredno povlačenje američkih snaga, već za utvrdjivanje plana o povlačenju. Medjutim, to je svakako značajan zahtev, jer se šiitski, sunski i kurdski političari sve više slažu o jednoj činjeinici: da su američki vojnici razlog, motivacija i meta pobunjenika. Interesantno je da američko komandno osoblje u Iraku ne želi da se postavi vremenski rok za povlačenje jer smatra da bi se time dao manevarski i strateški prostor pobunjenicima.
GLAS AMERIKE: U kojoj meri bi neizvesna vojna situacija u Iraku mogla da utiče na borbu protiv terorizma?
VOLER: Situacija u Iraku u velikoj meri utiče na rat protiv terorizma. Centralna obaveštajna agencija je preokuprana tim ratom i on crpi sredstva naše zemlje, uključujući i sredstva CIA-e i Pentagona, kao i i njihove operativne mogućnosti, koje bi mogle da se efikasno koriste u širem ratu protiv terorizma. Postoji takodje i politička cena. Dalja nepopularnost rata u Iraku mogla bi da oslabi saradnju sa inostranstvom u borbi protiv terorizma, a time i uspeh te borbe.
GLAS AMERIKE: Kakve bi mogle da budu posledice za administraciju u vezi sa aferom odavanja identiteta tajnog agenta CIA-e?
VOLER: Taj skandal još traje i sva pitanja nisu razjašnjenja. Jedno od ključnih pitanja je šta će se desiti sa glavnim predsednikovim savetnikom, Karlom Rouvom. On je u neizvesnoj situaciji i preokupiran svojim problemima i dok je to tako, on je van akcije u Beloj kući. Mnogi republikanci misle da zbog te afere i svojih problema, Rouv nije pružio važne savete predsedniku u vezi sa uraganom Katrina, kao i imenovanjem Herijet Majer za člana Vrhovnog suda. Dakle, sva ta pitanja, a prvenstveno Irak, imaju prizvuk neupelih poteza sadašnje administracije.