I pored eksplozija koje su u protekla 24 sata odjeknule na Kosovu, opšte bezbednosno stanje je stabilno, ocenili su danas na zajedničkoj konferenciji za novinare predstavnici kosovske i medjunarodne zajednice.
U eksploziji koja se dogodila nedaleko od sedišta civilne misije u Prištini, oštećeno je vozilo Kosovske policijske službe, dok su u eksploziji, koja je jutros odjeknula na pijaci u Štrpcu, povredjeni šesnaestogodišnji Basarić Miloš i Kadri Kadriu iz Kačanika. Prema prvim rezultatima istrae eksploziv je najverovatnije bio podmetnut ispod kamiona koji je potpuno uništen. Komesar UNMIK policije Kai Vitrup izjavio je da se ovakvi i slični napadi mogu očekivati u periodu kada Kosovo ulazi u fazu pregovora o finalnom statusu.
Inače, Skupština Kosova usvojila je danas jednoglasno, Rezoluciju o potvrdjivanju želje građana gradjana za nezavisnim i suverenim Kosovom. Poslanicima je rezoluciju u deset tačaka, predstavila Nekibe Keljmendi iz Demokratskog Saveza Kosova, a ista se temelji na povelji Ujedinjenih Nacija o pravima naroda i predstavlja platformu kosovske delegacije za status Kosova u predstojećim pregovorima sa zvaničnim Beogradom.
Rezolucijom se zahteva od medjunarodne zajednice da prihvati sprovodjenje volje naroda iskazane na referendumu ali i garantuju puna zastita prava manjina i stabilnost u regionu. Kosovski administrator, Soren Jesen Petersen, ponovio je da svaka rezolucija, usvojena u formi koja definiše finalni status Kosova i koja je u suprotnosti sa rezolucijom 1244 i stavovima Kontakt grupe, neće biti prihvaćena. Medjutim, kosovski parlament ima obavezu da definiše platformu za kosovski pregovarački tim i nije ni na Beogradu, ni na Prištini da odlučiju o konačnom statusu već je to pitanje pregovora, zaključio je Petersen.
U Beogradu se poziva na brzo reagovanje srpske strane posle odluke kosovske Skupštine da usvoji rezoluciju koja predstavlja pregovaračku platformu delegacije Prištine o budućem statusu pokrajine.
Savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković smatra ključnom činjenicu da međunarodna zajednica nije učinila dovoljno napora da obeshrabri kosovske Albance da izglasaju parlamentarnu rezoluciju kojom se potvrđuje politička volja naroda Kosova za nezavisnom i suverenom državomKosovo. Zahtevi za nezavisnost su stara strategija Albanaca na Kosovu, kaže Bataković i dodaje da međunarodna zajednica nije pokazala dovoljno čvrstine u primeni pritiska koji bi vodio stvaranju normalnih uslova za život u toj pokrajini.
A bivši predsednik državnog centra za Kosovo Nebojša Čović kaže da su politički lideri kosovskih Albanaca pod pritiskom međunarodne zajednice, pre svega šefa UNMIK-a Serena Jesen Petersena promenili formu i usvojili platformu za pregovore koja je maksimalistička. Vlast u Beogradu ima puno razloga da budr zabrinuta jer je sada prostor za njeno delovanje sužen pošto stalno nešto čeka, kaže Čović i dodaje da predstavnici Srba na Kosovu moraju odmah da zasedaju i donesu odluku da nikad neće priznati nezavisno Kosovo.
Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković izjavio je egenciji Beta da se u razgovorima u Savetu Evrope u Strazburu uverio da Evropa razume problem Kosova i shvata potrebu da se to pitanje reši po evropskim standardima.
A šef delegacije Evropske komisije u državnoj zajednici Žozep Ljoveras rekao je poslanicima Skupštine Srbije da u narednoj godini prioriteti vlasti u Beogradu treba, između ostalog, da budu sprovođenje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za Kosovo i otpočinjanje konstruktivnog dijaloga između Beograda i Prištine.
Medjunarodne vojne snage na Kosovu neće napustiti misiju ili smanjiti svoj broj, poruka je generalnog sekretara NATO, Jap de Hop Shefera, pred skori početak razgovora o budućnosti Kosova. On upozorava da će svaki pokušaj da se nasiljem ostvare politički ciljevi, naići na žestok odgovor mirovnih snaga .
Generalni sekretar NATO, Jap de Hop Shefer, poručio je iz sedišta Alijanse da specijalni izaslanik UN za pregovore o budućnosti Kosova, Marti Ahtisari ima njegovu pun podršku i poverenje, a da će i vojni savez ostati uključen u kosovska zbivanja- vojnim jedinicama, ali i uključen u proces diskusije o konačnom kosovskom statusu.
S tim u vezi on poziva sve strane da iskažu umerenost i spremnost na kompromis:
"Sve uključene strane- većina i manjina, Beograd i Priština, treba da shvate da je kompomis neophodan. Kosovski Albanci trebaju da imaju jedinstven, zajednički stav pri pregovorima a, ponavljam, sve strane se moraju pripremiti na mogućnost kompromisa- u medjunarodnoj diplomatiji, kada postoje suštinske razlike u mišljenjima, uvek se završi kompromisom. Bolje je to shvatiti na početku procesa, nego zauzeti krutu poziciju. Moj je zato poziv svima- ne zauzimajte krute pozicije- poruka je to i parlamentima, jer , dovešćete sebe u tešku situaciju kada budete prisiljeni na kompromis".
Za prvog čoveka Alijanse nema nedoumice oko toga šta će se desiti sa medjunarodnim vojnim snagama na Kosovu- one ostaju i pregovori neće biti nikakav izgovor za eventualno smanjenje vojnog prisustva. Uz to, on upozorava:
" KFOR će na Kosovu da nastavi sa obezbjedjivanjem mirnih prilika i bilo ko ko pokuša da nasiljem utiče na političku situaciju, suočiće se sa oštrim odgovorom KFOR-a. Vrlo ozbiljnim i oštrim odgovorom. Jer, verujem da se svi slažu, nasilje nikada ne može biti rešenje za bilo kakvu razliku u mišljenjima,. Dakle, KFOR je tamo, spreman i u mogućnosti da deluje ako to bude neophodno".
Osvrćući se na nastojanje državne zajednice da što pre postane članica Partnerstva za mir, Shefer ukazuje na nezaobilaznu smetnju- Ratka Mladića na slobodi. Uz činjenicu da se i nekadašnji politički lider bosanskih Srba, Radovan Karadžić, već deceniju krije od pravde, Shefer kaže:
"Nadam se da će moja izjava da mi to zadaje bol i frustraciju biti i u Beogradu i u Sarajevu shvaćena kao izjava generalnog sekretara NATO, te da će učiniti sve da ta dvojica, što je prije moguće, završe u Hagu. Konačno, reč je o problemu tih država. To, delom, jeste i problem medjunarodne zajednice, jer svi smo bili svedoci zločina. Medjutim, to je, pre svega, njihov problem , imajući na umu njihovu legitimnu želju da se pridruže evro-atlantskim integracijama.
Za njega je naredna, 2006. godina posebno važna za Zapadni Balkan- godina u kojoj se očekuje naredni NATO samit i otvaranje perspektive za prijem država regiona u člansto do 2008. godine i narednog samita.