Holandija je, generalno, poznata po toleranciji. To je zemlja u kojoj su legalizovani brakovi homoseksualaca, prostitucija, eutanazija i marihuana. Ipak, izgleda da Holandjani gube osećaj za toleranciju kada je u pitanju – radikalni islam.
Holandski filmski reditelj, Teo van Gog, brutalno je ubijen na ulicama Amsterdama 2. januara 2004. Ubica – 26-ogodišnji Mohamed Bujeri, bio je razgnevljen van Gogovim filmom «Potčinjavanje» - o nasilju nad ženama u islamskim društvima. Ovo ubistvo je okrenulo tradicionalno tolerantne Holandjane protiv islamske zajednice u zemlji, koja broji milion ljudi. Hert Vilders je konzervativni član holandskog parlamenta
«Mislim da smo iz pogrešnog razloga – iz razloga političke korektnosti suviše dugo ignorisali probleme koje imamo sa radikalnim islamom.»
Kao i većina drugih razvijenih evropskih zemalja, Holandija je počela da uvozi radnu snagu tokom ekonomske ekspanzije 1960-ih i 1970-ih godina. Većina imigranata je došla iz islamskih zemalja - Maroka i Turske. Prvobitno, Holandjani su očekivali da će ti gostujući radnici jednog dana – otići. Ali, mnogi su ostali, postali holandski državljani i počeli da podižu svoje porodice u Holandiji, koja je tako postala jedna od etnički najsloženijih zemalja Evrope. Medjutim, proteklih godina, tenzije izmedju liberalnog holandskog društva i konzervativne islamske zajednice doveli su i do nasilja, koje je kulminiralo ubistvom Tea van Goga. Posle bombaških napada u Madridu i Londonu mnogi Evropljani su počeli da preispituju uzroke nasilja radikalnih islamista.
«Mi nismo tolerantni. Ta tolerancija je mit. To je način na koji sebe predstavljamo strancima.»
Stan Vanhuk je autor i radio novinar već 30 godina. On kaže da Holandija zapravo nema tradiciju multikulturnog društva. 'Ono što sada vidimo', kaže Vanhuk, 'su napori uz koje holandsko društvo pokušava da se suoči sa svojom multietničkom i multiverksom budućnošću'.
«Ovde u Holanidji imamo posebnu reč za ljude marokanskog ili turskog porekla - druge ili treće generacije. Zovemo ih «alohton» što znači da manje – više ne spadaju ovde. To je apsurdno jer su oni deo holandskog društva. To ujedno ukazuje da, psihološki, nismo spremni za multikulturno društvo i da ga ne prihvatamo.»
Taj nedostatak prihvatanja oseća se i na tržištu radne snage. Prema jednoj nedavnoj studiji. Ljudi turskog ili marokanskog porekla imaju mnogo manje izgleda da dobiju posao od Holandjana, čak i kada imaju bolje kvalifikacije. Zvanična stopa nezaposlenosti iznosi 4,5 odsto, a medju stanovništvom turskog i marokanskog porekla - preko 16 odsto. Fatih Dag, predsedenik Ejasofijah turske džamije u Amsterdamu kaže da taj vid otvorene diskriminacije marginalizuje muslimane i da mlade ljude gura u radikalne islamističke krugove.
«Mnogi od tih mladih ljudi su marginalizovani». Oni jednostavno nisu uspeli u društvu. Nemaju ništa. Za njih je veoma privlačno da se okrenu radikalizmu.»
«Oni se okreću radikalizmu zbog toga što nemaju nadu i ne mogu ništa da očekuju.»
Medjutim, član parlamenta, Hert Vilders, poznat po svojim kontroverznim stavovima se ne slaže sa takvom ocenom. On kaže da problem nije socijalne prirode, već da se radi - o mržnji.
«Iluzorno je očekivati da će, ukoliko integracija u društvu bude uspešna, doći do slabljenja islamskog radikalizma. U pogledu terorizma u našoj zemlji - jednostavno ne postoji povezanost. Radi se o mržnji koja potiče iz redova radikalnih islamista.»
Faut Eakas, imam u džamiji Ejasaofijah, kaže da je radikalizacija takodje odgovor na ono što se dešava u širem islamskom svetu.
«Pogledajte šta se dešava u drugim islamskim zemljama. Na primer, u Iraku, Palestini, Čečeniji... Dešavanja u tim zemljama utiču na ljude. Oni su takodje frustrirani time što ne mogu ništa da učine za svoju braću u tim zemljama. I, neki misle da će time što će nekog ubiti ovde - rešiti svoj problem.
«Ja ne verujem u tu teoriju da je uzrok ono što se dešava na Bliskom istoku; da je to zbog toga što SAD ili Holandija rade u Iraku ili - prijateljstvo sa Izraelom. Mislim da to jednostavno nije tačno.»
U holandskom parlamentu se razmatra mera kojom bi se reagovalo na izazove islamske kulture. Očekuje se da će desničarske stranke predložiti da Holandija bude prva zemlja u Evropi koja će zabraniti burke. Medjutim, mnogi smatraju da će to samo još više pojačati već postojeće tenzije u holandskom društvu.