“Barem u neposrednoj budućnosti Kosovo i Bosna i Hercegovina će dobiti prioritetan spoljonoplitički status u Vašingtonu” rekao je potpredsednik za pitanja spoljne politike i odbrane u vašingtonskom institutu KATO, Ted Karpenter u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem.
Karpenter: Od terorističkih napada na SAD, 11. septembra 2001. godine, SAD i vodeće evropske zemlje nisu dale visoki prioritet balkanskom regionu, što sada počinje da se menja. Prvo su Ujedinjene nacije, uz ohrabrenje SAD i Evropske unije, najavile početak pregovora o budućem statusu Kosova, a zatim je zamenik državnog sekretara Nikolas Berns predložio da se tročlano, multietničko predsedništvo Bosne i Hercegovine promeni u jedinstveno, kao i druge mere koje bi ojačale i centralizovale tu državu. To znači da će u barem u neposrednoj budućnosti Kosovo i Bosna i Hercegovina dobiti piroritetan spoljnoplitički status u Vašingtonu.
Glas Amerike: Šta bi u suštini značila eventualna promena tročlanog predsedništva Bosne i Hercegovine?
Karpenter: To je klasičan primer koji islustruje da američki politički establišement nije zadvoljan stituacijom koja je relativno stabilna i mirna. Takav korak bi mogao da reaktivira predjašnju podelu i napetost medju trima etničkim grupama u Bosni--Srbima, Hrvatima i muslimanima. Glavni razlog pobune Srba u Bosni i Hercegovini 1990-tih godina bio je upravo strah da će biti dominirani najvećom, muslimanskom grupom u toj zemlji. Predlogom za još većom centralizacijom uprave u Bosni i Herrcegovini, SAD će ponovo probuditi stari strah i strepnje medju Srbima. Takva mera je u najboljem slučaju loš politički potez, a u najgorem bi mogla da izazove nestabilnost, pa i da dovede do obnove gradjanskog rata.
Glas Amerike: Da li se stav Vašingtona prema budućem statusu Kosova kristališe i šta se podrazumeva pod terminom ”uslovna nezavisnost”?
Karpenter: SAD, Evropska unija i Ujedinjene nacije imaju otprilike isti stav prema Kosovu i isključuju mogućnost njegovog povratka pod suverenitet Beograda. Istovremeno, Kosovo neće dobiti potpunu nezavisnost, već, kako se nazire, nešto što se zove “uslovna nezavisnost.”. To je isto kao da kažemo da je neka žena delimično trudna. Takva situacija je logično neodrživa i neće zadovoljiti nikoga. Srbi će biti nezadovoljni albanskom dominacijom na Kosovu, a Albanci će nastojati da odbace sva ograničenja svog suvereniteta. To bi mogao da bude recept za nestabilnost i ozbiljne probleme u budućnosti.
Glas Amerike: Neki analitičari dovode u pitanje principijelnu politiku i strategiju medjunarodne zajednice na Kosovu. Da li takvo gledište ide u prilog stavovima raznih uticajnih pojedinaca, grupacija i institucija i kakve bi mogle da budu posledice?
Karpenter: Medjunarodna zajednica stvara osnovu za formiranje velikog Kosova, ili velike Albanije i sve većih problema na Balkanu. Pozicija medjunarodne zajednice će uzrokovati nevolje za Sribju, Crnu Goru i Makedoniju. Evenutualna nezavisnost Kosova će biti uvertira raspadu Makedonije i problematičnih odnosa sa Srbijom. Nažalost, političari u SAD i Evropi izgleda da su rešeni da bez ikakvog validnog razloga prekinu relativan mir i stabilnost na Balkanu politikom za koju se neće ispostaviti da je mudra.