Pojedinci strahuju da će to podriti transatlantsku saradnju i oslabiti postojeće strukture i sposobnosti Severnoatlantskog saveza. Kritičari kažu da bi takva inicijativa mogla da ograniči nacionalni suverenitet unutar Evropske unije i sputa sposobnost Sjedinjenih Država da nezavisno posluju sa različitim evropskim saveznicima.
Bivši zamenik pomoćnika sekretara za odbranu, Jan Bžežinski, kaže da atlantska zajednica prolazi kroz duboke promene koje su dovele do mnogih nesporazuma i brojnih podela. Uprkos tome, u periodu posle napada 11. septembra, 2001, svedoci smo nezapamćene saradnje i dostignuća u okviru Zapadne vojne alijanse. Bžežinski ističe da je svaki saveznik NATO-a bio aktivan u Avganistanu i da je većina evropskih država doprinela kampanji u Iraku i humanitarnim operacijama u Pakistanu. Zapadna vojna alijansa, kako kaže Jan Bžežinski, danas je aktivnija nego ikada od svog osnivanja.
«Kada danas pogledate program NATO-a, pored Avganistana, Iraka i Pakistana, imate operaciju na Kosovu, imate vazdušnu kontrolu nad Baltikom, bataljoni Evropske unije su u Darfuru, imate štabove koji dejstvuju u Sarajevu, Skoplju i Tirani. Američka flotila Avaksa ispostavlja veće zahteve nego ikada, a povrh svega toga, NATO obezbeđuje pomoć žrtvama uragana Katrina», rekao je Bžežinski, dodavši da ideja o odvojenoj evropskoj odbrambenoj politici može da podrije ovu saradnju. Prema njegovom uverenju, takva politika nije donela neke nove vojne sposobnosti, već je nepotrebno duplirala mnoge programe i institucije NATO-a.
«Takve dvostruke institucije ne samo da su nepotrebne, nego su razdorne i potencijalno opasne u svetu u kojem se događaji dešavaju brže i često su smrtonosniji i u kojem cena nedelanja – zbog teškog dolaženja do konsenzusa – može da bude daleko veća nego nekada. Nemamo više onoliko vremena za luksuz konsenzusa u ovom promenljivom svetu koji se toliko brzo menja», rekao je bivši zamenik pomoćnika američkog sekretara za odbranu.
Ketrin Gorka, osnivačica i direktorka programa Instituta za tranzicionu i međunarodnu bezbednost u Budimpešti u Mađarskoj, saglasna je i takođe kaže da je plan koji se krije iza evropske odbrambene inicijative u stvari nadmetanje sa Amerikom.
«Evropa je bez dileme već dugo trebalo da bude delotvorniji igrač u vojnoj areni. Ali ono što ona sada radi jeste razvijanje vojnih sposobnosti ne zbog toga da bi bila bolji partner Sjedinjenim Državama unutar NATO-a, nego da bi mogla da deluje nezavisno od Sjedinjenih Država i čak imala snagu da bude kontrateža američkoj politici sa kojom se ne slaže, kao što je invazija na Irak ili zadržavanje embarga Kini na uvoz oružja», rekla je Ketrin Gorka, dodavši da Evropska unija nastoji da načini odvojenu bezbednosnu politiku uglavnom iza zatvorenih vrata, bez uticaja država-članica. Prema njenom mišljenju, to vodi ka centralizovanom, neprozirnom donošenju odluka koje je u suprotnosti ne samo sa interesima Sjedinjenih Država, nego i sa interesima pojedinih članica, pre svega u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
«One su se 45 godina borile za slobodu i suštinski shvataju njenu vrednost. Ipak, nisu potrošile 45 godina na borbu sa diktaturom da bi im nezavisnost sada oduzeli politički lideri Stare Evrope i ne bi trebalo to da dozvolimo», rekla je Ketrin Gorka.
Džon Halsman, viši naučni saradnik u Fondaciji «Heritidž», ne misli da će Evropljani ikada dostići puno jedinstvo u pogledu međunarodne i bezbednosne politike i dodaje da će propast Evropskog ustava prisiliti Evropsku uniju da smanji svoje ambicije.
«Degolistički san da se na neki smislen način bude kontrateža Americi je mrtav», kaže Halsman. Prema njegovom shvatanju, Amerika sada mora da se usredsredi na negovanje svojih savezništava i radi i sa Evropskom unijom kao celinom i sa pojedinačnim evropskim državama.
«Kada se Evropljani budu ponašali jedinstveno, odluka će zavisiti od njih. I mi ćemo sarađivati sa njima na tom nivou. Ali se u mnogim slučajevima oni tako ne ponašaju, tako da ne bi trebalo da okrivljujemo ljude što nastupaju na nivou države», kaže Halsman, zaključivši da su Evropljani i dalje najefikasniji američki saveznici na području bezbednosti. Ipak, kako je sugerisao, američka administracija treba da posveti veću pažnju Istočnoj Evropi, koja – zajedno sa Britanijom – može da bude osnova budućih koalicija pod vođstvom Sjedinjenih Država.