Pregovori o budućnosti Kosova biće teški, s obzirom na sadašnje medjusobno isključive pozicije Beograda i Prištine, ali postoji prostor za nalaženje zajedničkih tačaka, izjavio je američki državni podsekretar Nikolas Berns na pretresu o budućnosti Kosova, koji je održan danas na Kapitol Hilu, pred senatskim odborom za spoljnopolitičke odnose.
Berns je istakao da SAD ne prejudiciraju rešenje, i da nijedna strana neće moći da dobije sve što želi, te da srpski i albanski lideri treba da konstruktivno pristupe pregovorima. Senatori su takodje čuli svedočenje ambasadora Ričarda Holbruka, koji je ocenio da je nezavisnost Kosova, uz čvrste garancije za srpsku manjinu, najrealnije rešenje.
Američki državni podsekretar Nikolas Berns izjavio je da će pregovori o konačnom statusu početi za nekoliko nedelja, da će se intenzivirati u januaru, i da će SAD «veoma uskoro» imenovati svog specijalnog predstavnika koji će učestvovati u tom procesu. Berns je istakao da finski diplomata Marti Ahtisari, glavni pregovarač UN-a, uživa punu podršku SAD i ostalih članica Kontakt grupe.
On je dodao da će jedan od prvih izazova za Ahtisarija biti odredjivanje strukture pregovaračkih okvira, s ozbirom da još nije jasno da li će delegacija kosovskih Srba nastupati samostalno, ili zajedno sa pregovaračkim timom iz Beograda.
SAD pregovorima pristupaju neutralno, rekao je Berns.
«SAD u ovom trenutku ne podržavaju nijedan specifični ishod. Veoma je važno da same uključene strane definišu budućnost Kosova. Ali mi imamo odredjena gledišta, a to je da treba uzeti u obzir osnovne činjenice. 90% naroda na Kosovu su Albanci koji su pretrpeli surov tretman režima Slobodana Miloševića. Oni zaslužuju da žive u miru i bezbednosti. Isto tako, kosovski Srbi, čiji se broj na tom području nažalost smanjuje, treba da budu uvereni da će tamo imati svoju budućnost, i da će njihove crkve i imovina i nasledje biti zaštićeni.» istakao je Berns.
On je podvukao da je neophodno da lideri u Prištini što pre postignu saglasnost i prevazidju medjusobne nesporazume. Oni moraju, rekao je Berns, da budu spremni na ustupke srpskoj strani, a pre svega pružanje čvrstih garancija za zaštitu prava manjina, kao i zaštitu srpskih crkava i manastira.
Lideri u Beogradu treba da podrže učešće Srba u kosovskim institucijama, ali pre svega moraju da se okrenu budućnosti u EU, i članstvu u NATO-u, poručio je američki diplomata i ponovio da, što se SAD tiče, ulazak SCG u Partnerstvo za mir zavisi isključivo od predaje generala Ratka Mladića medjunarodnom sudu u Hagu.
Američki državni podsekretar upozorio je danas da će NATO upotrebiti silu kako bi sprečio svaki pokušaj nasilnog uticanja na pregovore o statusu Kosova. Berns je takodje podvukao da u medjunarodnoj zajednici postoji saglasnost u pristupu rešavanju statusa Kosova.
«Postoji velika kohezija izmedju Evropljana i SAD dok pristupamo pregovorima. Prošle nedelje smo na sastanku Kontakt grupe u Vašingtonu dogovorili osnovne principe za razgovore, i uputili ih svim stranama. Rusija, EU, NATO, i sve članice Kontakt grupe se slažu oko njih i to je velika snaga ovih pregovora. Srpska i albanska strana ne dobijaju mešovite poruke medjunarodne zajednice, i tako, nema više nijedne zemlje koja govori da je nezavisnost neprihvatljiva. Sve su zemlje oprezne u pristupu, ali svi razumemo da je nezavisnost jedna od opcija, kao i šira autonomija.»
Bivši američki ambasador u UN, Ričard Holbruk, saglasio se sa podsekretarom Bernsom da će predstojeći pregovori o statusu Kosova biti izuzetno teški i dugotrajni.
Uz ocenu da je međunarodna zajednica «protraćila» četiri godine insistiranjem na jalovoj politici standardi pre statusa, Holbruk je upozorio da bi, za razliku od Bosne i Hercegovine, zahvaljujući velikim tenzijama – na Kosovu ponovo moglo da dođe do rata. Odlukom da pregovori o kosovskom statusu počnu, međunarodna zajednica je konačno uklonila prepreku u realizaciji odredbi rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, kojom se ti pregovori predviđaju, rekao je Holbruk. Arhitekta Dejtonskog sporazuma kazao je potom da podržava iskusnog Martija Ahtisarija kao glavnog pregovarača, i da je ispravno to što međunarodni zvaničnici uključeni u proces ne prejudiciraju javno ishod pregovaračkog procesa.
«Ipak, dozvolite mi da jasno kažem da ja ne vidim drugo rešenje kosovskog statusa, osim nezavisnosti. Istovremeno, mora se jednako naglasiti, to neće biti moguće bez jasnih i čvrstih garancija bezbednosti i zaštite prava kosovskih Srba. Kada god sam to rekao, citirana je obično samo polovina mog stava i zato ponavljam: Kosovo će biti nezavisno, ali samo pod uslovom da manjinski Srbi mogu da žive u miru sa albanskom većinom. Nezavisnost ne može da bude način da se jedna represija zameni drugom», rekao je Holbruk.
Tezu da je nezavisnost Kosova najbolje rešenje za stabilnost regiona pre Holbruka je izneo i vodeći Demokrata u spoljnopolitčkom odboru, senator Džozef Bajden. On smatra da bi Kosovo moglo da bude samo teret evroatlantskoj integraciji SCG.
«Narod SCG mora da uvidi da bi držanje Kosova bilo akt svesne sabotaže budućnosti njihove zemlje. Generacije Srba uživaće ogromne koristi od bližih veza sa NATO-m i EU, koje će biti moguće kada svi srpski ratni zločinci budu u Hagu, a Kosovo više ne bude teret koji koči budućnost Srbije. Srbija nema političku strukturu niti praktičnu sposobnost da upravlja Kosovom, i vreme je da srpski lideri to javno priznaju»
Bajden je dodao da lideri u Prištini moraju da razumeju neophodnost pregovora i kompromisa. On je naglasio da je Priština jedan od retkih gradova sa većinskom muslimanskom populacijom u kojoj SAD uživaju veliko poštovanje, i da bi uspešno rešavanja kosovskog pitanja pokazalo muslimanima širom sveta kako su SAD pomogle narodu Kosova u uspostavljanju snažne, nezavisne, multi-etničke demokratije.
Republikanski senator Džordž Vojnovič je u svom izlaganju posebno ukazao na težak položaj manjina, i insistirao da svako rešenje mora da sadrži garancije za njihovu bezbednost. Uprkos dugogodišnjoj etničkoj mržnji, članstvo u EU I NATO su zajednički činilac u regionu, i na tim stremljenjima treba da počiva mirno rešenje kosovskog problema, zaključio je Vojnovič.
Učesnici pretresa složili su se da svako rešenje podrazumeva produženo prisustvo medjunarodne zajednice, kroz dalji angažman NATO trupa i eventualno uspostavljanje neke vrste medjunarodne civilne administracije na Kosovu.