U novom izveštaju Konferencije UN o trgovini i ekonomskom razvoju - skraćeno UNKTAD - 110 zemalja rangirano je prema trgovinskim odnosima sa inostranstvom i ekonomskom učinku.
Prema tradicionalnom gledištu, zemlje mogu da stvore radna mesta i povećaju životni standard svojih gradjana povećanjem trgovinskih odnosa sa inostranstvom. U novom Indeksu UNKTAD-a o trgovini i razvoju navodi se da trgovina nije sama sebi cilj, već da je jedan od ključnih činilaca ljudskog razvoja. Pri izradi indeksa korišćen je niz faktora da bi se procenili trgovinski odnosi neke zemlje sa inostranstvom i njena privredna efikasnost. Na primer, uzeti su u obzir izdaci za zdravsto i obrzovanje, infrastruktura, prosečne carinske tarife, pismenost stanovništva i prosečna dužina životnog veka.
Medjutim, generalni sekretar UNKTAD-a Supačai Paničpakdi, rekao je da taj indeks pokazuje da je otvorenost trgovine najvažniji faktor za objašnjavanje mesta koje neka zemlja zauzima na rang-listi trgovine i ekonomskog razvoja.
“Time se takodje pokazuje da su zemlje sa visokim ocenama pokazale značajne rezultate po svim komponentama indeksa. Zemlje sa niskim ocenama pokazuju znatne razlike u ocenama iz pojedinačnih komponenti. To ukazuje na potrebu uravnoteženijeg pristupa u domenu razvojnih strategija. ”
Prema pomenutom indeksu, Danska je najuspešnija zemlja na svetu u oblasti trgovine i razvoja, a odmah za njom su SAD i Velika Britanija. 15. zemlja na rang listi, Singapur, jedina je zemlja u razvoju medju 20 vodeće rangiranih zemalja.
Uprkos višegodišnjem ekonomskom i trgovinskom rastu, Kina se našla na 51. mestu, a Indija na 90. Deset najniže rangiranih zemalja su iz Afrike. Lorens Klajn, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1980. godine, kaže da mu se pristup Indeksa više dopada od tradicionalnih metoda merenja razvoja.
“Kada kažemo da neka zemlja ekonomski dobro funkioniše ili da je stopa njenog privrednog rasta brža, onda smatramo da ima visoki stepen nacionalnog bruto produkta. Medjutim, sada imamo dodatne dimenzije, sa ekonomskog , društvenog i političkog stanovišta.”
Profesor Kljan je izrazio veću naklonost prema Indeksu zbog njegove fleksibilnosti, jer omogućava zemljama da se uhvate u koštac sa dramatičnim svetskim dogadjajima dok mere svoja nastojanja prema trgovini i privrednom razvoju. U izveštaju se zaključuje da bi siromašnije zemlje mogle najviše da profitiraju od povećanog pristupa tržištima, ukoliko investiraju više u obrazovanje, zdravsto, izgradnju infrastrukture, banakrskog sistema i bolju upravu.