Medjutim, već duže od četiri decenije, američki umetnik Robert Endrjuz spaja sićušne pločice stakla stvarajući svetlucave freske na zidovima i tavanicama crkava.
On je pomogao oživljavanje vizantijskog stila u grčkim pravoslavnim crkvama širom Amerike. Grčka Crkva preobraženja Hrista Spasa je neupadljiva zgrada od žute cigle u Lovelu u Masačusetsu.
Ali kada jednom kročite u nju, to je sasvim druga priča. Od linije nivoa pogleda pa naviše, sve do zasvodjene tavanice, zidovi crkve pokriveni su ikonama u mozaiku... To je delo 80-godišnjeg Roberta Endrjuza.
«Moja specijalnost su ikone radjene u mozaiku. Do sada sam radio u 23 crkve, ali nikada na tolikoj površini kao u ovoj crkvi».
Endrjuzovi mozaici mogu se videti u crkvama u Kaliforniji, Juti, Arizoni, Indiani, Njujorku, Vašingtonu i njegovoj rodnoj državi Masačusets. Posle obimnog istraživanja, ovaj umetnik prvo izradjuje crtež vizantijske ikone, a sa tim nacrtom se zatim uskladjuju pločice stakla, veličine nokta, koje se proizvode u Italiji. Onda ih umetnik cementom lepi na crkveni zid ili tavanicu, deo po deo. Zahvaljujući tome što mu je na raspolaganju više od pet hiljada boja, on može da stvori dramatične prizore.
«Najveća ikona predstavlja Hristovo uskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću. Ona ga pokazuje kako podiže Adama i Evu iz groba da bi ih očistio od greha, i oni su deo duša sa kojima se povezujemo da bismo uklonili grehe iz naših ljudskih života.»
Robert Endrjuz, kome je kršteno ime Rovertos Andrianopulos, je od rodjenja pripadnik grčke pravoslavne vere. Na koledžu je studirao vajarstvo, predavao slikarstvo i izradjivao nakit, dok 1960-ih počinje da radi prevashodno na ikonografiji u mozaiku. Endjruz, koji je pretežno samouk kada je reč o izradi ikona, već 42 godine radi na mozaiku u Crkvi Preobraženja, zahvaljujući donacijama vernika.
Otac Faustokas, pastor te crkve, objašnjava da se tradicionalno, u grčkim pravoslavnim crkvama ne mogu videti statue ili druge trodimenzionalne predstave verskih prizora.
Jedna od deset zapovesti govori o tome da ljudi ne treba da prave sebi idole niti im se klanjaju. Zato u našim crkvama nema trodimenzionalnih predstava svetaca. Klasična formula jeste da se počast koju odajete ikoni prenosi na sliku koja je njom prikazana. Mi pravimo veliku razliku izmedju molitve Bogu i poštovanja koja ukazujemo ikonama.»
Širom Vizantijskog carstva, ikone su korišćene da bi vernici, od kojih su mnogi bili nepismeni, mogli da steknu vizuelnu predstavu priča iz Biblije, a otac Faustokas kaže da verski prizori danas imaju u velikoj meri istu svrhu kao i pre više od hiljadu godina.
Virdžinija Kimbal je profesor verskih studija na koledžu Merimak u Severnom Andoveru u Masačusetsu.
«Robertov rad odlikuje veoma čista tehnika i razumevanje vizantijskog stila. On je postao majstor mozaika ali takodje i ikonopisac koji se u svom radu oslanja na duhovnu tradiciju. Svaki put kada počne da radi na ikoni, on se prethodno pomoli Bogu i otvara svoju umetnost za Božija dela.»
Robert Endrjuz sprema se da započne novi veliki projekat, kupolu grčke pravoslavne Crkve Svetog Trojstva u San Francisku, površine 280 kvadratnih metara. Prema njegovim rečima, biće to najveća ikona Hrista u mozaiku u SAD.