Na prošlonedeljnoj svetskoj konferenciji u Bostonu, o novom standardu bežične tehnologije zvanom Vajmaks (WiMAX), posetioci su jasno stavili do znanja da ih najviše interesuju bežične, širokopojasne aplikacije za vezu sa svim mogućim bežičnim servisima u okviru grada i za transfer i čuvanje svih vrsta digitalizovanih podataka. Vajmaks standard razlikuje se od već rasprostranjenog Vajfaj (WiFi) standarda najviše po dometu.
Vajfaj je razvijen za lokalne bežične mreže, na primer izmedju kompjutera i modema zvanog rauter, preko koga se povezuje sa internetom. Neki putnik sa laptop kompjuterom, na recimo londonskom aerodromu Hitrou, može da se poveže sa internetom koristeći lokalnu bežičnu Vajfaj mrežu. Vajmaks standard razvijen je da bi se ta mreža proširila na nivo opština i gradova.
Na primer, američki grad Mineapolis razvija bežičnu kompjutersku mrežu preko koje će biti povezane ne samo opštinske i gradske službe, već će i običnim gradjanima biti ponudjen jeftin, širokopojasni, bežični pristup internetu. Termin širokopojasni odnosi se na propusnu moć neke veze - a u slučaju Vajmaksa ona iznosi impresivnih 268 megabajta u sekundi, i to u oba pravca, na razdaljini do 8 kilometara.
Dakle, nešto slično kao mobilna telefonija, ali za kompjutere. Stručnjaci kažu da bi Vajmaks tehnologija, pod odredjenim uslovima, mogla da obezbedjuje vezu čak ako ne postoji optička vidljivost izmedju uredjaja koji komuniciraju.