Leptiri vrste monarh su lako prepoznatljivi po svojoj zlatnoj boji i crnim šarama i mogu se videti na mnogim mestima na svetu. Medjutim, samo leptiri te vrste koji žive istočno od Stenovitih planina u severnoj Americi lete svake jeseni iz svojih letnjih prebivališta na severu do odredjenih mesta u Meksiku. Ukupno u toj migraciji učestvuje oko 300 hiljada leptira, a tokom svog leta oni prevale put od pet hiljada kilometara. To je i staza kojom će leteti ova čudna mala letelica kojim će pilotirati ekipa dokumentarista, uključujući i glavnog pilota Fransiska Gutijereza.
«Avion je napravljen u Engleskoj, ali sam ja izradio sve nalepnice na njemu. Ideja je da ljudima stavimo do znanja da moramo da povedemo računa o našoj planeti. Taj mali insekt - leptir vrste monarh, predstavlja zaista magičan fenomen,» kaže Gutijerez.
Piloti iz tri zemlje će se smenjivati za upravljačem ove motorizovane jedrilice na letu od Kanade, preko Sjedinjenih Država, do Meksika. Njihovu maršrutu odrediće leptiri.
«Ako oni lete, to je zbog toga što je vreme dobro. Ako ne lete, znači da su vremenske prilike loše. Jednostavno, sledimo njihov let, Ako dodje do oluje, oni se sklone - ne znamo tačno gde. Kada se vreme popravi, oni nastavljaju let.»
«Za mene leptiri vrste monarh su simbol povezanosti svih životinja i biljki.»
Linkoln Brauer, stručnjak za leptire, smatra da herbicidi i usevi bazirani na bio-inženjeringu uništavaju sve uključujući i biljke kojima se leptiri hrane.
«Biološka raznovrsnost biljnog sveta je gotovo potpuno uništena.»
U medjuvremenu, nezakonita seča drveća u Meksiku preti da uništi šume na višim nadmorskim visinama u kojima leptiri monarh nalaze stanište tokom zime.
«Ovi leptiri zavise od tih šuma da bi preživeli zimu. Prema tome, ako izgube to stanište u Meksiku, nestaće i ceo fenomen njihove migracije.»
Ova vrsta za sada nije ugrožena sama po sebi, ali Brauer kaže da je njena migracija izvanredan prirodni fenomen i izvor naučnih saznanja.
«Na primer, sada postoji kontroverza o tome da li su leptiri monarh sposobni da detektuju linije Zemljinog magnetnog polja. Činjenica da oni mogu da lete, na primer, iz okoline Toronta, do odredjene tačke u Meksiku zaista dovodi do pitanja - kako to čine? Šta koriste za orijentaciju? Kako njihovi mozgovi procesiraju te informacije? Mozak monarha je veličine glave čiode, ali ima istu sposobnost orijentacije kao ljudi, ili čak i veću.»
Piloti letelice «Papalocin», kako se jedrilica zove, a što na actečkom jeziku znači - mali leptir, moraju da se uzdaju u nešto grublje navigacione instrumente, dok prate let leptira ka jugu.