Zdravstveni funkcioneri izražavaju bojazan da bi izazivač ptičijeg gripa, ukoliko prodje kroz mutaciju, koja bi mu omogućila da se prenosi medju ljudima, mogao da izazove pandemiju globalnih razmera.
Do sada je otkriveno 15 vrsta virusa koji izazivaju ptičiji grip, ali je najvirulentniji tip - H5N1, koji je doveo do uginuća miliona ptica u Aziji i Evropi, kao i do smrti 60 ljudi u Hong Kongu i jugoistočnoj Aziji od 1997. godine. Stručnjak za grip, Deniel Perez, sa univerziteta države Merilend, kaže da je efekat ovog virusa na pluća inficirane osobe veoma težak.
«Početni simptomi su isti kao i kod drugih vrsta gripa. Ali, zatim umesto da postepeno slabe kao kod drugih vidova gripa, dolazi do ekstremne forme virusne upale pluća - i do smrti.»
Gotovo sve ptice koje su inficirane ovim virusom uginu. Smrtnost kod ljudi je manja, ali lekar Gregori Poland, sa poznate klinike «Majo» u Minesoti, kaže da izgleda da je smrtnost daleko veća nego što je bio slučaj prilikom epidemije gripa 1918. godine.
«U epidemiji 1918. godine, umrlo je od 40 do 60 miliona ljudi, ali se procenjuje da bi smrtnost sada mogla da bude daleko veća i da iznosi 50 odsto inficiranih. Ukoliko taj virus stekne sposobnost da se prenosi medju ljudima, posledice bi mogle da budu nesagledive.»
Virusi se prilagodjavaju različitim biološkim vrstama na koje se prenose, a to bi mogao da bude slučaj i sa ljudima.
«Virusi medjusobno razmenjuju genetski materijal što im omogućava da se bolje prilagode i prenose medju različitim biološkim vrstama,» kaže Gregori Poland.
Doktor Entoni Fauči, koji je na čelu Nacionalnog instituta za alergiju i infektivne bolesti, kaže da epidemije gripa izbijaju u proseku svakih 30-ak godina, i da je otprilike vreme da se jedna takva epidemija dogodi.
«Nismo imali epidemiju gripa još od 1968. godine - dakle 37 godina. To je ono što mislimo kada kažemo da bi, sa čisto evolutivne tačke gledišta, mogli uskoro da dobijemo sledeću epidemiju. Da li će to biti virus H5N1 - ne znam, ali postoji dovoljno elemenata koji čine tu pretnju dosta realnom.»
Nedostatak adekvatnih sredstava za zaštitu, pogoršava situaciju. Virus H5N1 je rezistentan na jedan od dve glavne vrste antivirusnih lekova - amantadine, a eksperti u Aziji nagoveštavaju da možda postaje otporan i na drugi lek koji se koristi - tamiflu. Nedavna studija američkih Centara za kontrolu i sprečavanje bolesti pokazuje da se rezistentnost izazivača gripa na lekove povećala za 12 odsto u protekloj deceniji. Pored toga, niko ne zna da li će postojeće vakcine protiv gripa biti efikasne i protiv virusa H5N1, dok je rad na stvaranju vakcine protiv tog virusa tek u početnoj fazi. Takodje treba pomenuti da su kapaciteti za proizvodnju vakcina tog tipa u svetu relativno ograničeni. Deniel Perez sa Univerziteta Merilenda smatra da, stoga, uništavanje inficiranih ptica i dalje ostaje glavna zaštitna mera.
«To je za sada jedini efikasan metod za kontrolu ptičijeg gripa,» kaže Deniel Perez.