U razornom zemljoteresu u Pakistanu i naletu cunamija, koji je pre deset meseci zahvatio područje indijskog okeana, verovatno ne bi bilo toliko žrtava da takve prirodne katastrofe mogu da se predvide.
Za razliku od vremenskih nepogoda, zemljotresi se još uvek ne mogu predvideti. Meteorolozi mogu da upozore na dolazak uragana i njegovu jačinu, kako bi se na vreme obavile evakuacije, međutim seizmolozi ne mogu da predvide kada će i koje jačine zemljotres pogoditi neko područje.
”Jednostavno ne znamo dovoljno da bi u kratkom vremenskom roku mogli da obavestimo ljude da preduzmu potrebne mere“
Struičnjak Američke geološke uprave Džejms Diui kaže da najviše što geolozi mogu da urade jeste da na osnovu upoređivanja seizmičkih i istorijskih dokumenata i manjih zemljotresa daju statističko predviđanje da li bi u određenom području moglo dići do velikh potresa.
”Izradjujemo mape na kojima su označena rizična područja, odnosno područja u kojima su zemljotresi česta pojava.“
Zemljotresi su iznenadna kratka podrhtavanja pojedinih delova zemljine kore. Tlo se izdiže i spušta ili se pomera horizontalno, odnosno njiše. Zemljotresi se javljaju u svim oblastima venačnih planina, odnosno tamo gde kretanje masa zemljine kore još nije završeno. Hipocentar zemljotresa, odnosno mesto na kome nastaje zemljotres, obično je na dubini između 10 i 60 kilometara, a potresi traju od 15 do 30 sekundi.
Kratkoročna predviđanja zemljotresa još unek nisu moguća ali naučnici na tome rade veoma intenzivno. Problem postaje složeniji kada mase koje se pomeraju unutar zemlje i koje naglo udaraju jedna u drugu, stvaraju domino efekat sličan lančanom sudaru. Direktor seizmološkog centra u Los Anđelesu Tomas Džordan kaže da bi bilo mnogo jednostavnije predvideti velika pomeranja tla kada bi se ona dešavala duž samo jedne rasedline. Međutim postoji čitava mreža resedlina za koje naučnici još uvek ne znaju. Geolog Džordan kaže da savremeni instrumenti koji se ukopavaju duboko u zemlju ili postavljaju na morsko dno pomažu u registrovanu manjih potresa koji nastaju prilikom smirivanja tla. Ti se instrumenti koriste i za otkrivanje signala koji bi mogli da upozore na predstojeće zemljotrese. Džordan kaže da su njegove kolege došle do interesantnih podataka.
”Otkrili smo slabe, ritmičke signale u severozapadnom delu Tihog okeana i Japanu, koji ukazuju na rast i popuštanje tenzije na dnu tih seizmoloških zona, što bi moglo da nam pomogne u predviđanju velikih potresa“.
Tektonske promene i pomeranja prate se satelitski i na zemlji, meračima kojima se utvrđuju naprezanja zemljišta i deformacije u zonama rasedlina, kako bi se eventualno predvideli zemljotresi. Međutim naučnici smatraju da će ova izučavanja još dugo potrajati i da neće skoro moći da predvide zemljotrese.