“Ove zime američke porodice koje koriste prirodni gas za grejanje svojih kuća biće suočene sa povećanjem računa za grejanje za 30 do 40 odsto”, rekao je konsultant za globalna energetska pitanja u firmi “ Deloite & Touche”, Branko Terzić. U razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, Terzić se prvo osvrnuo na sadašnju cenu nafte i njeno kretanje u budućnosti i posledice po američku privredu.
Terzić: Medjunarodna agencija za energiju sa sedištem u Parizu očekuje da će se sadašnje cene nafte od oko 64 do 65 dolara po barelu zadržati na tom nivou i za narednih godinu dana. To je svakako visoka cena, ali nije najviša do sada u poredjenju sa cenom nafte 80-tih godina , koja je iznosila negde od 80 do 100 dolara po barelu. Ukoliko se visoka cena nafte zadrži, ekonomije SAD i drugih zemalja će morati da se prilagode takvoj situaciji.
Glas Amerike: Koji su glavni faktori koji utiću na cenu nafte?
Terzić: Glavni fakotri su sve veća potražnja za naftom i teškoće u iznalaženju novih rezervi i izvora, mada znamo da još uvek postoje velike rezerve nafte. Medjunarodna agencija za energiju procenjuje da postoji dovljno rezervi za narednih 25 godina, ali se ti naftni izvori nalaze u udaljenim i izolovanijim lokacijama, što će otežati i poskupeti eksploataciju nafte.
Glas Amerike: U kojoj meri bi cena nafte mogla da utiće na američku privredu?
Terzić: Značajno, ali ne kao u prošlosti. Pre dvadeset godina, 8 odsto potrošačkog dolara bilo je namenjeno rashodima za energiju, a sada samo 4 do 5 osto. To znači da koristimo daleko manje energije. Sada u SAD nemamo toliko teške industrije, a druge industrijske grane koriste daleko manje energije. Mi smo uspeli da povećamo zaposlenost i proizvodnju, a da smanjimo obim koriščenja energije. Dobra vest je da proizvodimo više sa manje energije, a loša vest je da i dalje koristimo srazmerno velike količine energije iz raznih zemalja sveta, što nas dovodi u zavisnost od njih.
Glas Amerike: Kako bi cene nafte mogle da uticu na životni standard prosečnog Amerikanca?
Terzić: Cene nafte i prirodnog gasa su veoma visoke. Cena prirodnog gasa je proteklih deset godina povećana više nego cena nafte. Ove zime američka domačinstva, koja koriste prirodni gas za grejanje svojih kuća, biće suočena sa povećanjem računa za grejanje za 30 do 40 odsto. Na životni standard će takodje uticati veće cene benzina, koje su skočile sa dva na tri dolara i više po galonu.
Glas Amerike: Da li će zbog povećane cene nafte doći do opšteg povećanja cene razne robe i proizvoda?
Terzić: Cena proizvoda koji zahtevaju veće koriščenje energije biće veća i odnosi se na metalne, hemijski, plastične i druge artikle. S druge strane, mi možemo sada da proizvodimo iste te proizvode daleko efikasnije koristeći manje energije. Ukoliko dodje do daljeg povećanja energetskih cena to će uticati na sve nas i na opšte povećanje cena i pad životnog standarda.
Glas Amerike: Šta bi manje zemlje poput Srbije i Crne Gore mogle da učine da bi smanjile posledice visokih cena nafte?
Terzić: Manje zemlje će imati svoje specifične probleme. Na sreću, u Srbiji i Crnoj Gori struja se proizvodi koriščenjem uglja i preko hidorelektrana, tako da cene struje ne bi trebalo da značajno poskupe, kao ni u oblasti prevoza, u sektoru javnog saobračaja. Gradjani širom sveta će morati da promene svoj životni stil, da, recimo, manje voze i da više štede, posebno na grejanju kuća i stambenih prostora. Važno će, na primer, biti da kuće budu dobro izolovane i da se obrati pažnja na svakodnevne aktivnosti i na taj načini smanji potreba za energijom, što će smanjiti potražnju, povećati zalihe i na taj način, nadajmo se, doprineti smanjenju energetskih cena u budućnosti.