Ljajić ne isključuje mogućnost da neki bivši pripadnici Vojske Jugoslavije učestvuju u skrivanju Mladića, ali i dodaje da ni jedna državna institucija ne učestvuje u Mladićevom skrivanju.
Ukoliko se do kraja godine general Mladić ne nađe u Hagu, izručenje drugog haškog begunca Radovana Karadžića moglo bi postati obaveza Srbije i Crne Gore, upozorava Ljajić. Tačno je da u određenim međunarodnim krugovima postoji intencija da Karadžić bude obaveza Srbije i Crne Gore ali to u ovom trenutku nije dominantan stav, rekao je Ljajić i izrazio uverenje da će biti stavljena tačka na saradnju sa Haškim tribunalom ako vlasti u Beogradu isporuče tom sudu preostalu četvoricu optuženih.
Pored Ratka Mladića to su, rekao je ministar Ljajić, još Stojan Župljanin, Zdravko Tolimir i Goran Hadžić.
Koliko je saradnja sa Haškim tribunalom važan uslov evropskih integracija Srbije i Crne Gore potvrdila je i direktor Kancelarije srpske Vlade za pridruživanje Uniji Tanja Miščević. Pregovori sa Evropskom unijom o stabilizaciji i pridruživanju, kaže Tanja Miščević, počeće 10. oktobra, ali će biti suspendovani ako nema potpune saradnje sa Haškim tribunalom, a ocenu o tome daje Haški tribunal a ne Evropska unija.
Pregovori lako mogu da budu suspendovani, ali ne mogu tako lako i brzo da budu nastavljeni, upozorila je Tanja Miščević, jer o tome odlučuje 25 članica Unije, a ne samo Evropska komisija.
Crna Gora, mala po površini ali velika po dostignućima multietničkog življenja traži odgovor za balkansku stabilnost i pokušava da ga investira u mir na Balkanu, rekao je danas predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić, otvarajući jesenje zasedanje Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju u Miločeru.
Krivokapić je istakao da svako društvo mora naći svoj model, rekavši da ga Crna Gora traži i pokušava da otvori osnovni identitet slobodnog građanina.
"Takav građanin će moći da odluči i otvori prostore evroatlanskih i balkanskih integracija na novim osnovama, među nezavisnim državama, koje žele da sarađuju, ali koje se u potpunosti poštuju", kazao je on.
Predsjednik crnogorskog parlamenta je poručio da rata nema ako ga ne žele društvene i religijske elite, kao i slobodna medijska javnost.
Navodeći da su balkanski narodi koji su 70 godina živjeli zajedno, tako brzo ušli u dubinu zla, on je ocijenio da je skup u Crnoj Gori pravo mjesto da se apeluje da se tako nešto ne smije ponoviti.
Predsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a Elsi Hejstings rekao je da ta organizacija pokušava da ohrabri demokratiju, stabilnost i bezbednost.
"Demokratija je veliki izazov, a dobro upravljanje je krajnji test u multietničkim društvima. Moramo pokazati da imamo čvrstinu i otvorenost da ispravimo istorijske nepravde koje su se desile protiv određenih etničkih grupa", rekao je Hejstings.
Potpredsednik Skupštine Državne zajednice Milorad Drljević ocenio je da je Crna Gora pravo mesto za održavanje ovakvog sastanka, zbog svoje prošlosti kada je uspela da sačuva unutrašnje međuetničke odnose.
On je istakao da je najbitnije da svi razumeju da se institucijama demokratskog kapaciteta rešavanju najkrupnija pitanja.
Šef Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori Mauricio Masari naveo je da multietničnost kao faktor stabilnosti u društvima treba da ima stabilne i demokratske institucije.
"Sa druge strane, uz slabe demokratske instituicije multietničnost može postati faktor nestabilnosti", kazao je on.
Domaćin skupa je Skupština Crne Gore, a prisutno je preko 200 parlamentaraca iz 55 država članica OEBS-a.