Specijalni izaslanik UN za Kosovo Kaj Ejde će verovatno “ vrlo brzo” dati preporuku Savetu bezbednosti UN da počnu pregovori o budućem statusu Kosova, mada standardi i drugi uslovi nisu ispunjeni. U vezi sa tim naš kolega Branko Mikašinović razgovaarao je sa spoljnopolitičklim stručnjakom u institutu “ Kejto” , Džonatonom Klarkom.
Klark: Međunarodna zajednica nadala se da će demokratski standardi na Kosovu biti ispunjeni, što još nije slučaj. Ali, za međunarodnu zajednicu je iznad svega zabrinjavaći, neprihvatljivo i neodrživ sadašnji status kvo. Kao što znate, pozicije obe strane, srpske i albanske, su sve manje fleksibilne; kosovski Albanci se zalažu za potpunu nezavisnost, dok Srbija nudi veoma visok stepen autonomije, s tim što ne prihvata nezavisnost. Medjunarodnu zajednicu zabrinjavaju takvi ekstremeni stavovi i ona želi da spreči da svako moguće nasilje.
Glas Amerike: Da li medjunarodna zajednica želi da nametne rešenje ili će samo inicirati pregovarački proces?
Klark: Stav međunrodne zajednice je, kako se tvrdi, da ona nema tajni plan, da nema nikakav pripremljen plan koji bi se podneo pregovaračkim stranama sa, manje više, ultimativnim stavom da se mora ili prihvatiti, ili odbaciti. Međutim, jasno je da međunarodna zajednica ima odredjene parametre pregovaračkog procesa. Na primer, ona će insistirati da Kosovo ostane višenacionalno, da ostane jedinstven i nepodeljen entitet i da ne može da se priproji ili ujedini sa nekom drugom oblasti ili državom, recimo sa Albanijom. Takodje će se zahtrevati značajna zaštita manjina, otvoreno društvo i sloboda kretanja. To će biti parametri stava medjunarodne zajednice, kaja će biti otvorena za dalje predloge i sugestije u okviru pomenutog konteksta. Mislim da bi i Srbi i kosovski Albanci trebalo da prihvate ideju da nema tajnog plana, da neće biti ultimatuma, i da podnesu svoje predloge sa najboljom mogućom argumentacijom.
Glas Amerike: Srbija insistira na decentralizaciji Kosova i ne prihvata nezavisnost. Koliko je ostvarljiva takva pozicija?
Klark: Interesnatno je da pozicija Srbije za posednje dve-tri godine dobija sve veću podršku medjunarodne zajednice. Mislim da će stav Srbije biti razmotren u sasvim povoljnom svetlu od strane medjunarodnih pregovarača. Ključna stvar za srpsku stranu je da ona obezbedi da njeni stavovi ne budu ekstremni, da su dovoljno fleksibilni, kako bi u pregovorima doveli do - za nju - uspešnog ishoda. Plan Srbije o decentralizaciji Kosova se u potpunosti podudara sa stavom medjunarodne zajednice, koja će biti u potpunosti posvećena razvoju lokalne autonomije, seckanjem lokanih teritorija na najmanje moguće jedinice, koje bi uživale potpunu samoupravu. Milsim da će u suštini pregovora o konačnom statusu biti pitanje decentralizacije Kosova.
Glas Amerike: Realno govoreći, kakvi su izgledi da se na pregovorima o konačnom statusu postigne stabilno i zadovoljavajuće rešenje za obe strane?
Klark: Uspešan ishod pregovora će zavisitiće od spremnosti obe strane - srpske i albanske, da za pregovaračkim stolom postignu prihvatljivo i miroljubivo rešenje. Ako pregovaračke strane žele mir i rešenje, one će ga i postići. Bivši američki državni sekretar Kolin Pauel je postao čuven po svojoj izreci: “Niko, pa ni medjunarodna zajednica ne može da želi mir više od samih pregovaračkih strana.” Ako Srbi i kosovski Albanci stvarno žele rešenje budućeg statusa i mir, to će medjunarodna zajednica i omogućiti , a ako to nije slučaj, bojim se da će taj pregovarački proces trajati jako dugo.