Neki klimatolozi smatraju da postoji veza izmedju povećanog broja tropskih oluja i globalnog zagrevanja. To pitanje je ponovo pokrenuto u studiji koja je nedavno objavljena u časopisu «Science» ili Nauka. Evo mišljenja klimatologa Pitera Vebstera.
«Povećava se ukupan obroj tropskih oluja koje dostiži snagu uragana 4. i 5. kategorije, kao i broj dana tokom kojih zadržavaju tu snagu.»
Pre 35 godina, razorni uragani su činili samo jednu šestinu svih tropskih oluja. Medjutim, proteklih godina taj udeo se povećao na oko jednu trećinu. U istom periodu povećala se i temperatura površinskog sloja vode u okeanima. Toplija voda brže isparava, a kada se ta para podigne u atmosferu ona oslobadja energiju koja formira oluju. Povećanje temperature za jedan stepen Farenhajtove skale ne izgleda mnogo, ali klimatolog Stiven Šnajder smatra da može da bude značajno.
«Mislim da ćemo imati još više talasa vrućine, da će se količina snežnih padavina smanjiti, imaćemo duže periode suše i zbog toga i brojnije šumske požare na kraju sušne sezone.»
U SAD, atlantska obala i obala Meksičkog zaliva nisu jedine o kojima treba brinuti. Na primer, stručnjaci smatraju da bi podizanje nivoa vode u Pacifiku moglo da dovede do toga da obala Kalifornije, u dužini od 1770 kilometara, potone što bi ugrozilo i snabdevanje miliona stanovnika vodom. Stiven Šnajder dodaje da bi toplija voda u rezervorarima mogla brže da isparava što bi takodje moglo da dovede do nestašice vode.
«Gradovima i farmerima će biti potrebna voda. Ljudi koji se bave zaštitom okoline takodje zahtevaju više vode i uskoro ćemo imati sukobe interesa.»
SAD su odbile da ratifikuju Protokol iz Kjota, čiji cilj je smanjenje globalnog zagrevanja time što se od razvijenih zemalja zahteva da smanje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Medjutim, administracija predsednika Buša tvrdi da su Protokolom izuzete mnogoljudne zemlje poput Kine, Indije i Brazila i da bi on naneo štetu američkoj ekonomiji. Ne slažu se svi naučnici sa studijom koja dovodi u vezu povećanje broja uragana sa globalnim zagrevanjem. Neki navode da je ta studija bazirana na pogrešnim podacima i da metodi merenja vremenskih nepogoda nisu isti svugde u svetu. Medjutim, oni koji podržavaju studiju upozoravaju da je, mada se ukupan broj uragana ne može sa sigurnošću predvideti, sasvim izvesno da će veći broj uragana imati razornu snagu.