U proteklih 25 godina način predviđanja tih oluja je znatno unapređen, čime su stvoreni uslovi za blagovremenije evakuacije i druge zaštitne mere. Ipak, sam proces predviđanja još uvek nije dovoljno precizan i zahteva stalna podešavanja.
Razorne oluje koje nastaju duž ekvatora, iznad pregrejanih okeana, svake godine odnose veliki broj ljudskih života i nanose ogromnu materijalnu štete. Američka agencija za praćenje okeanskih i atmosferskih kretanja – NOAA – ukazuje da je tokom protekle decenije, posle pauze od četvrt veka, došlo do porasta broja i snage uragana koji nastaju u tropskom delu severnog Atlantika. Maks Mejfild, direktor nacionalnog centra za uragane, u sastavu NOAA, izjavio je pred senatskim odborom da se situacija naglo promenila 1995. godine.
«Od tada imamo mnogo više uragana, mada još nismo prevazišli raniji rekord. Meteorolozi ukazuju da je pred nama još 10, 20 ili više godina takvih aktivnosti.»
Prema nedavnoj analizi objavljenoj u časopisu NAUKA, koju je napravila grupa istraživača sa američkih univerziteta, na globalnom nivou broj najjačih uragana – onih kod kojih brzina vetra prevazilazi 210 kilometara na sat –skoro se udvostručio od 1990. – godišnje ih je bilo 10, a sada ih je 18. NOAA je uspešno predvidela putanju kretanja uragana Katrina tokom 4 do 5 dana pre nego što se oluja obrussila na Luizijanu i uništila veliki deo američke obale Meksičkog zaliva.
Međutim, pre 60 ili 70 godina takve prognoze nisu bile moguće. Tokom 1940-ih izviđački avioni su počeli redovno da prate tropske oluje, a mnogo kasnije, sateliti su preuzeli tu ulogu. Istovremeno, naučnici su počeli da unose podatke o temperaturi, brzini i pravcu vetra i padavinama u kompjutere, kako bi sastavili matematičke formule za predviđanje. Uprkos svemu tome, posle 25 godina rada, meteorolozi su u stanju da pruže preciznu informaciju o uraganu samo 12 do 18 časova unapred. Kako objašnjava Kit Blekvel, meteorolog sa univerziteta Južne Alalabme, uragan Katrina je bio lak za analizu, pošto nije menjao smer, ali veliki broj oluja nije takav.
«Napredovali smo u prognozi pravca kretanja uragana, ali ipak ima još jako puno ograničenja za dugoročnija predviđanja.»
U izlaganju pred senatskim odborom, gospodin Blekvel je naglasio da su najpreciznije trodnevne prognoze. On je, međutim, naglasio da meteorolozi još uvek nisu u stanju da predvide intenzitet, količinu padavina, kao ni plimske talase, koji najčešće imaju mnogo teže posledice od samog vetra. Kako je ukazao, meteorologe najviše hendikepira nemogućnost da prikupljaju podatke u oku i neposrednom okruženju oluje. Ipak, naučnici su optimistični dok NOAA sarađuje sa joss nekoliko federalnih agencija i američkim oružanim snagama na uspostavljanju integrisanog sistema za nadgledanje okeanski struja. Vašington se nada da će to prerasti u globalni projekat.