“Izveštaj specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, Kaja Eidea, odraziće se na datum početka pregovora o budućem statusu Kosova”, rekao je potpredsednik za pitanja spoljne politike i odbrane u vašingtonskom institutu “Kejto”, Ted Karpenter, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem. Povodom boravka predsednika Srbije, Borisa Tadića u Njujorku i njegovih razgovora sa medjunarodnim zvaničnicima o Kosovu, Karpenter je rekao:
Karpenter: Insistiranje predsednika Srbije Borisa Tadića na ispunjavanju standarda i decentralizaciji je legitiman zahtev da bi se ostvarilo stabilno i pravično rešenje za celokupno stanovništvo Kosova. Decentralizacija je od suštinske važnosti da bi se zaštitila prava srpske i drugih manjina. Standardi su takodje apsolutno važni jer bi bez njih prava manjina bila dovedena u opasnost. Pitanje je da li će SAD i saveznici ozbiljno pristupiti ispunjavanju tih zahteva. Bojim se da će medjunarodna zajednica biti puna pozitivne retorike, ali da to neće biti propraćeno adekvatnim akcijama.
Glas Amerike: Kakav bi mogao da bude dalji razvoj dogadjaja an Kosovu nakon izveštaja specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, Kaj Ejdea?
Karpenter: Izveštaja će se svakako odraziti na odredjivanje datuma početka pregovora o budućem statusu Kosova. Negativan izveštaj bi usporio proces odredjivanja konačnog statusa te pokrajine, dok bi pozitivan doprineo nastavku sadašnjeg trenda i programa diplomatskih aktivnosti. U svakom slučaju, odluka o konačnom statusu Kosova će verovatno biti doneta u roku od dve godine.
Glas Ameike: U poslednje vreme izgleda da medjunarodna zajednica stavlja sve veći naglasak na multietničko Kosovo. Kako bi se takva solucija ostvarila?
Karpenter: Za stvaranje istinski multietničkog Kosova bi bio poteban ogroman preokret razvoja dogadjaja proteklih šest godina. Realnost je da je masovno etničko čiščenje Srba i drugih nealbanaca već sprovedeno u delo. Imate 240.000 nealbanskih izbeglica koje su proterane iz te pokrajine. Ukoliko se te izbeglice ne vrate svojim kućama, neće biti ni privida multietničkog Kosova. Ta pokrajina je sada praktično albanski entitet i bez povratka srpskih izbeglica nastojanja medjunarodne zajednice će biti stvaranje neistinite slike o multietničnosti Kosova.
Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu regionalne posledice u slučaju da Kosovo postane nezavisno?
Karpenter: Ukoliko bi Kosovo postalo nezavisno, Srbija bi bila veoma nezadovoljna jer se zalaže za visoki stepen autonomije te pokrajine, ali u okviru Srbije. Pitanje je da li će velike sile prihvatiti takav stav Srbije. Da li bi nezavisnost Kosova mogla da podstakne dalju regionalnu fragmentaciju država otvoreno je pitanje, ali će se svakako najviše odraziti na Makedoniju. Program albanskih nacionalističkih frakcija u bivšoj Jugoslaviji je da stvore veliku Albaniju. To znači da bi ta nova albanska država obuhvatila i značajan deo makedonske teritorije. Takav pritisak će se povećati u budućnosti, ako Kosovo postane potpuno nezavisno.
Glas Amerike: Kakav razvoj dogadjaja očekujete u svetlu saopšenja o bolesti predsednika Kosova Ibrahima Rugove?
Karpenter: Rugova je veoma bolestan čovek i kao što znate prognoza za obolele od raka pluća nije ohrbrujuća. Ukoliko Rugova bude primoran da se penzioniše ili ode sa političke scene, to će ojačati ekstremne elemente. U kontekstu albanskog nacionalizma, Rugova se smatra umerenim političarem u poredjenju sa drugim daleko ekstremnijim političarima. Bez Rugove, koji je protivteža u odnosu na ekstremiste, intenziviraće se pritisci za stvaranje ne samo nezavisnog, već i velikog Kosova, odnosno albanske države, na račun teritorija susednih zemalja.