Delegati iz tridesetak zemalja okupili su se u Gdanjsku da obeleže 25. godišnjicu osnivanja pokreta Solidarnost u Poljskoj koji je obeležio početak kraja komunistističkog sistema u Istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu.
Učesnici skupa naglašavaju da je stvaranje široko zasnovanih, prodemokratskih koalicija suštinski mehanizam za miroljubivu smenu režima u totalitarnim državama.
Leh Valensa, vodja Solidardnosti i bivši poljski predsednik izjavio je da Poljaci nikada nisu voleli komunizam i da su na razne načine pokušavali da mu se odupru. Na konferenciji u Gdanjsku, koji je organizovao ovdašnji trust mozgova ”Amerikan enterprajz institut“ Valensa je, medjutim, ukazao da su Poljaci gubili vreme jer su razne društvene i političke grupe vodile borbu protiv komunizma - odvojeno.
“Tada se desilo nešto što nismo očekivali. Poljak je izabran za papu. Kada je godinu dana kasnije doštao u posetu Poljskoj, skoro čitava nacija je učestvovala u tom dogadjaju. Čak su i nevernici naučili kako da se prekrste.”
Tokom te prve papine posete 1979., Poljaci su shvatili da su medjusobno povezani dubokim duhovnim vezama i zajedničkim ciljem, rekao je Valensa. Jedinstvo Solidarnosti pokazalo se kao odličan uzor tokom napora u Srbiji da se sruši režim Slobodana Miloševića, izjavio je na konferenciji Marko Djurišić, član skupštine Srbije i predsednik izvršnog odbora Demokratske Stranke.
“U očima sveta, najvažniji dogadjaj se desio 5. oktobra 2000. u završnoj fazi svih aspekata uspešnih napora. Ali, pre tog godadjaja, 18 opozicionih političkih stranaka je konačno formiralo široku kaoliciju koju je predvodila Demokratska Stranka sa razvijenom strukturom regionalnih ogranaka i sa vrlo motisivanim članstvom.”
Pomoćnik američkog Državnog seketara i bivši američki ambasador u Poljskoj, Danijel Frid, izjavio je na konferenciji da demokratija, po svojoj prirodi, ne može ni jednom društvu da bude spolja nametnuta. Ali, dodao je on, zemlje poput SAD mogu da pomognu prodemokratskim snagama unapredjenjem ideala ljudskih i političkih prava. Svojeveremeno, Vašington se ustezao od pružanja zaštite stranim disidentima i radije imao odnose isključivo sa njihovim vladama.
“To se promenilo sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Dr. Zbignjev Bžežinski je u ogronoj meri zaslužan što je u adminsitraciji predsednika Kartera formulisana doktrina da su ljudska prava zaseban cilj u američkoj inostranoj politici. Tu doktrinu je zatim produbio i proširio predsednik Regan.”
Danijel Frid je naglasio da demokratija primarno zavisi od naroda koji se u sopstvenoj zemlji bori za slobodu. Ali, dodao je on, Amerika smatra sada globalnu pobedu slobode svojim glavnim političkim ciljem, spremna je da u duhu tog cilja i deluje.