Direktor Balkanske incijative u Američkom institutu za mir, Daniel Server, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem i koleginicom iz albanskog servise Arditom Simičiom pokušao je odgovori šta ubistvo dvojice mladih Srba na Kosovu znači u pogledu sposobnosti medjunarodne zajednice i kosovskih institucija da garantuju bezbednost i prava Srba i nealbanaca.
Server: Pre svega, ovo ubistvo na prvi pogled izgleda kao da je slučajno, osim, naravno, etničkog faktora. Ono je u svakom slučaju za najoštriju osudu i apsolutno neprihvatljivo. Istovremeno, moram da kažem da se ubistva dogadjaju u svim društvima i nisam siguran koliko nam ono govori o sposobnosti medjunarodno zajednice da zaštiti prava manjina. Možda je indikativnija činjenica ako se uzmu u obzir dugi period u kome nije bilo ovakvog incidenta. Medjutim, važno je osuditi taj akt da se tako nešto nikada više ne bi ponovilo.
Glas Amerike: Medjunarodni predstavnici na Kosovu su u više navrata ukazivali da je strah kosovskih Srba uglavnom psihološke prirode. Kako se u to uklapa najnoviji incident, i da li bi rešavanje konačnog statusa doprinelo stabilnijoj situaciji?
Server: Pre svega mislim da su Srbi na Kosovu sa punim pravom zabrinuti za svoju bezbednost i ne mislim da su te bojazni samo psihološke prirode. Sto se tiče konačnog statusa, on bi mogao da ima brojne ishode, mada mi o tome možemo samo da nagadjamo. Činjenica je da medjunarodna zajednica nije potpuno uspešna u zaštiti manjina na Kosovu i mislim da će, čak i nakon odluke o konačnom statusu, biti problema. Albanska zajednica, kao većinska, mora da se uhavati u koštac sa pitanjem nasilja. Ona mora da pronadje počinioce zločina i da ih izvede pred lice pravde. U suprotnom, cela albanska zajednica će biti okrivljena za ta ubistva, a to će biti pogrešan put.
Glas Amerike: Šta incident znači za dalju procenu standarda na Kosovu i mogućnost skorog održavanja pregovora o konačnom statusu te pokrajine?
Server: Standardima se ne predvidja da bilo kakvi zločini budu počinjeni na Kosovu; standardima se predvidja da se na svako zlodelo reaguje na pravičan način. Prvenstvena odgovornost za bebzednost i pravosudni sistem je u rukama medjunarodne zajednica što je i odredjeno rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. Pravo pitanje je da li će albanska zajednica saradjivati delotovorno i izvesti počinioce zločina pred lice pravde. Medjunarodna zajednica očekuje da hrabri Albanci izadju u javnost i kažu šta se dogodilo.
Glas Amerike: Ambasador Filip Goldberg je nedavno izjavio da su sve strane spremne za pregovore o konačnom statusu Kosova, sem albanske. Kako bi albanska strana trebalo da se pripremi?
Server: Pregovori zahtevaju ogromne pripeme i već izvesno vreme je jasno da se Beograd i kosovski Srbi aktivno pripremaju za razgovore o konačnom statusu. Ja sam pre oko dve godine bio na Kosovu da bih pomogao privremenim institucijama da se pripreme za tehnički aspekt dijaloga sa Beogradom. Tada je bilo dosta dobre volje, ali su do sada ostvarene neznatne tehničke pripreme iz brojnih razloga. Recimo, ministarstvo kulture na Kosovu pažljivo je pripremilo dokumetnaciju da se albanski kulturni eksponati vrate na Kosovo i da se zaštite srpski spomenici, kao što to Srbi traže. Nije reč o pregovorima na kojima će se jednostavno odlučiti samo pitanje konačnog statusa. Medjunarodna zajednica zahteva sveobuhvatni sporazum, kojim će biti obuhvaćeni brojni aspekti.
Glas Amerike: Da bi se kosovski Srbi ubedili da imaju budućnost u toj pokrajini potrebno je sprovesti sveobuhvatnu decentralizaciju širom Kosova, upravo je to rekao je bivši američki ambasador u Srbiji i Crnoj Gori, Vilijam Montogomeri. Šta mislite o tome?
Server: Decentralizacija je deo rešenja kosovskog problema, kao što je to bio slučaj u Bosni, Makedoniji i drugde na Balkanu. Medjutim, ako se decentralizacija koristi kao izgovor za teritorijalno odvajanje etničkih grupa, onda mislim da to nije odgovor. To onda postaje problem i samo ojačava linije konfrontacije izmedju Srba i Albanca. U ovom momentu, Beograd je rešen da teritorijalno odvoji Srbe od Albanaca u toj pokrajini, a ja taj koncept ne podržavam, već bih loklanim zajednicama dao samoupravu iz koje bi se prirodno razvio proces veće participacije, a samim tim i veća prava Srba i drugih manjina.
Glas Amerike: Da li bi za kosovske Srbe bilo korisnije da sami zatupaju svoje stavove na predstojećim pregovorima ili da to čine u dogovoru sa Beogradom?
Server: Kosovski Srbi moraju sami da donesu odluku o tome. Medjutim, u poslednje vreme vidimo usredsredjena nastojana da Beograd kontroliše sve što Srbi na Kosovu čine, što je nanelo štetu kosovskim Srbima, jer interesi Beograda i kosovskih Srba nisu nužno istovetni. Srbi na Kosovu bi trebalo da deluju nezavisno.