Predsednik Buš je izjavio da će pošta američkim vojnicima ubijenim u Iraku biti odata time što će njihova misija u toj zemlji biti obavljena, što će ujedno doneti slobodu bliskoistočnom regionu.
Predsednik je odbacio kritike svoje politike u Iraku, rekavši da bi povlačenje američkih snaga u ovom trenutku predstavljalo veliku grešku.
Predsednik Buš je rekao da oni koji pozivaju na trenutnom povlačenje iz Iraka - greše.
«Sve dok sam ja predsednik - ostaćemo u Iraku. Borićemo se i pobedićemo u ratu protiv terorizma.»
U govoru pripadnicima oružanih snaga u državi Ajdaho, na američkom zapadu, predsednik Buš je rekao da bi povlačenje snaga iz Iraka samo ohrabrilo teroriste koji su došli u tu zemlju odlučni da se bore protiv širenja demokratije i slobode. Predsednik je dodao da ulog ne može biti veći, naglasivši da žrtve muškaraca i žena u američkim oružanim snagama i članova njiuhovih porodica neće biti niti smeju da budu uzaludne.
«Žalimo za svakim izgubljenim životom. Molimo se za njihove bližnje. Ti hrabri muškarci i žene su dali svoje živote za stvar koja je pravedna i neophodna za bezbednost naše zemlje. Mi sada odajemo poštu njihovoj žrtvi time što ćemo privesti kraju njihovu misiju.»
To je bio drugi predsednikov govor o Iraku i ratu protiv terorizma u roku od tri dana. Mada su ti govori bili planirani ranije, oni su se podudarili sa antiratnim protestom u blizini predsednikovog ranča u Teksasu koji je privukao pažnju američke javnosti. Lider tog protesta, Sindi Šihen, izgubila je sina u Iraku. U svom govoru, predsednik Buš nije posebno pomenuo Sindi Šihen, ali je citirao Temi Pruit, ženu iz Ajdaha, čijih šest članova porodice - muž i petorica sinova, se nalaze u Iraku.
«Temi kaže i želim da to čujete – znam da će, ukoliko se nešto desi mojim sinovima, oni napustiti ovaj svet čineći ono u šta su verovali i što smatraju da je ispravno za ovu zemlju. I, mislim da ne biste mogli da tražite bolji život od onog koga dajete za ono u šta verujete.»
Predsednikovu publiku činili su uglavnom pripadnici nacionalne garde države Ajdaho. Pripadnici nacionalne garde, inače, služe u službi svoje savezne države, dok su istovremeno rezervisti u vojsci SAD. Oni pored svoje vojne obaveze obično pohadjaju koledž ili su zaposleni. Medjutim, posle terorističkih napada 11. septembra 2001, mnogi pripadnici nacionalne garde su pozvani u vojnu službu u inostranstvu. Predsednik Buš se osvrnuo na veliki teret koji se time stvara za njihove porodice, primetivši takodje da je procenat pripadnika nacionalne garde Ajdaha koji služe u Iraku, veći nego u bilo kojoj drugoj saveznoj državi. On je takodje priznao da će se takva situacija verovatno nastaviti.
«Pretvoriti zemlju kojom je vladao diktator, koji je sponzorisao terorizam, u slobodnu naciju koja će biti saveznik u borbi protiv terorizma, zahtevaće više vremena, više žrtava i trajnu odlučnost.»
Posle govora, predsednik se privatno sastao sa članovima porodica koje su izgubile svoje najdraže u Iraku i Avganistanu.