“ Paradoksalno je da demokrate ne kritikuju toliko rat u Iraku koliko ga kritikuju republikanci” rekao je novinar američkog časopisa “Time”, Daglas Voler (Douglas Waller) u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem. Povodom sada aktuelne debate unutar američke Demokratske stranke o tim pitanjima, Voler je rekao:
"U vezi sa ratom u Iraku i pitanjem terorizma demokrate su u veoma nezavidnoj situaciji. Oni nisu sigurni kojom žestinom da napadnu predsednika po tim pitanjima, jer ne žele da ostave utisak da su meki o pitanju nacionalane odbrane i bezbednosti. Istovremeno, demokratska baza je definitvno antiratna i kritički raspoložena prema ratu i osudjuje stranku i njeno rukovodstvo zbog neodlučnog i nekritičkog stava. Paradoksalno je da demokrate nemaju neki veći uticaj na to kako se odvija rat u Iraku i borba protiv terorizma, koliko to imaju republikanci. U ovom trenutku postoji veći broj istaknutih republikanaca koji kritikuju rat, nego demokarta, kao što su senatori Čak Hejgel iz Nebaraske, Lindsi Grem iz Južne Karoline i Trent Lot iz države Misisipi. U pogledu rata protiv terorizma, predsednik će imati podršku demokrata (u Kongresu?), jer ni jedan od njih, kao što sam rekao, ne želi da ostavi utisak da je mek prema terorizmu. Demokrate će, naravno, napadati predsednika zbog preusmeravanja sredstava potrebnih za rat protiv terorizma na potrebe u Iraku, zbog sve teže ekonomske situacije i zbog neizvesnosti od terorističkih napada, ali od toga dalje neće ići".
GLAS AMERIKE: Da li Vašington pokreće nove programe i sklapa nove alijanse u borbi protiv globalnog terorizma?
VOLER: Administracija predsednika Buša u globalnoj borbi protiv, kako se to sada kaže, islamskog ekstremizma, nastoji da sklopi saveze sa Rusijom, Kinom, Pakistanom i Indijom, uočavajući da sama ne može da se bori protiv globalnog terorizma, pa cak ni u prijateljskim zemljama u kojima su stacionirane naše oružane snage, ukoliko nemamo podršku i saradnju tih zemalja i njihovih vojnih struktura, jer pojedinačno ni mi ni one same ne mogu da se uspešno bore protiv terorizma. Ta realizacija predstalja postepenu evoluciju političke misli. U Pentagonu se ,na primer, uočava da bi veću pažnju trebalo obratiti na diplomatiju, uticaj i stvaranje demokratskih struktura u tim zemljama, a ne samo na silu, jer SAD više ne mogu se angažuju pri svakoj erupciji teroristickih napada, već bi to trebalo da čine pomenute zemlje.
GLAS AMERIKE: Kako bi se sada trebalo odnositi prema mogućoj terorističkoj “opasnosti iznutra” u, recimo, SAD i evropskim zemljama?
VOLER: U SAD, tu odgovornost je na sebe preuzeo Sekretarijat za unutrašnju bezbednost. Pred nama su sada brojni i teški zadaci na planu unutrašnje odbrane i mera protiv terorizma. Teroristički napadi na londonski metro su nam još više otvorili oči da su naši železnički i metro sistemi isto tako podložni napadu, kao i londonski. Do sada imate relativno efikasne mere u domenu aviotransporta, ali ne i u drugim vrstama javnog prevoza.
GLAS AMERIKE: Kakva bi mogla da bude uloga balkanskih zemalja u borbi protiv terorizma?
VOLER: Balkanske zemlje, uključujući Srbiju i Crnu Goru, mogle bi da imaju veoma važnu ulogu u borbi protiv terorizma. Kao što znate, u prošlosti su balkanske zemlje bile tranzitne zone za prolaz terorista zbog politickog i bezbednosnog vakuuma na tom prostoru. Balkanske zemlje žele da se više angažuju u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala. U tim zemljama sada prevladava mišljenje da ne smeju da se uljuljkuju činjenicom da sada nisu izložene terorističkim napadima, već da treba zauzeti proaktivnu politiku i delovanje. Takvom načinu razmišljanja su doprineli i teroristički napadi u Londonu, jer u Velikoj Britaniji imate brojne enklave muslimanskog stanovnšitva, čiji su članovi počinili te terorističke napade, što ukazuje na potrebu većeg nadzora i angažovanosti u onome što se dešava u svakoj od tih zemalja, pa i u SAD.