U razgovoru sa Jelom Jevremović, gospodin Lili koji je takođe obavljao dužnost američkog ambasadora u Kini, pre svega se osvrnuo na zajedničku vojnu vežbu Rusije i Kine koje su u četvrtak započele na krajnjem istoku Rusije, u Vladivostoku, a danas ušle u drugu fazu i sada odvijaju na kineskom poluostrvu Šandong.
Vežbe u kojima učestvuje skoro deset hiljada vojnika, borbeni avioni, ratni brodovi i podmornice dve zemlje imaju prvenstveno simboličan značaj, smatra Džems Lili.
Džems Lili: Vežbe su prilično važne i od simboličnog značaja. To su prvi manevri dve zemlje otkako su se diplomatski razišle 1960. Međutim, zadatak tih manevara nije vežba protiv terorizma, jer oružje koje se koristi svakako nije namenjeno takvim akcijama. Poznato nam je kako Rusija i Kina objašnjavaju vežbe, ali i takođe znamo šta je stvarna svrha tih manevara. Oružje i oprema koja se koristi pre priliči vojnoj operaciji protiv velike sile u Istočnoj Aziji. Vežbe uključuju podmornice, nosač aviona sa balističkim raketama, koje je Kina nedavno nabavila od Rusije. Sjedinjene Države, sa svoje strane, pažljivo prate te vežbe, koje po obimu nisu naročito velike.
Po rečima našeg sagovornika, kineska strategija se sastoji iz formiranje, takozvane, sveobuhvatne moći, koja se sastoji iz jake ekonomske, političke i vojne komponente. Manevri sa Rusijom su deo jačanja tog trećeg elementa.
Džems Lili: Oni žele da pokažu da mogu da rade sa Rusijom i da te dve velike kopnene sile počinju da ostvaruju blisku vojnu saradnju. Kina i Rusija zasada to čine na odmeren, a ne na provokativan način. No Amerika sve to mora da prati veoma pažljivo. Dodao bih još da između Moskve i Peking i dalje postoji određeno nepoverenje. Ne treba zaboraviti da su 1969. međusobno zaratili i da je dugo vremena posle toga vladala netrpeljivost između dve zemlje. Kina se tada bila okrenula Sjedinjenim Državama. No, sada se okreće Rusiji, dok Ameriku vidi kao glavnog protivnika. Prirodno je da Kina, kako smatra, koristi kako ih naziva “varvare” da se obračunavaju sa drugim “varvarima”, odnosno udružuju se sa Rusijom da bi se uhvatili u koštac sa Sjedinjenim Državama.”
Peking je zabrinut da Vašington aktivno radi na suzbijanju ekspanzije Kine, kaže bivši američki ambasador Lili:
Džems Lili: Oni smatraju da Sjedinjene Države, kao sila koja želi da održi status kvo, nastoje da sputaju širenje uticaja Kine. Oni zaziru od naših vojnih saveza sa nizom azijskih zemlja, poput Japan, Tajvana, Filipina, Tajlanda, Singapura, Indije, Australije, pa i s podozrenjem gledaju na vojne baze koje sada imamo u Centralnoj Aziji odosno na zapadnim granicama Kine. I dok oni Ameriku vide kao silu koja želi da zadrži svoju premoć, mi u Kini vidimo zemlju koja želi da projektuje svoju silu unutar i izvan svoje interesne sfere. Dakle, u odnosima Kine i Amerike postoji, kako to analitičari nazivaju, kontradiktornost.
Međutim, ne treba izgubiti iz vida da su Kina i Amerika ostvarile i izuzetno jaku ekonomsku spregu, ističe Džems Lili. Da bi održala sadašnju visoku stopu privrednog rasta, Kina mora da održi sadašnji nivo izvoza koji sačinjava 30 odsto njenog nacionalnog dohotka. Četvrtina tog izvoza odlazi u Ameriku. S druge strane, Amerika svoj ogroman trgovinski deficit, koji trenutno premašuje bilion i sedamsto (hiljadu sedamsto) milijardi dolara, velikim delom pokriva prodajom državnih obveznica Kini. Ekonomsko zaostajanje Kine ugrozilo bi Ameriku i obrnuto, zaostajanje Amerike išlo bi na štetu kineskog privrednog napretka, zaključuje Džems Lili.