Organizacija je saopštila da se broj ubistava povećao za 45 odsto izmedju 1955. i 2000. godine. Studija je takodje ustanovila da su mentalne bolesti, posebno depresija i posledice zlostavljanja, povezane sa više od 90 odsto svih slučajeva samobistava. Šta više, ljudi koji su pokušali da se ubiju u najvećem su riziku da to pokušaju ponovo. Sada je objavljena nova studija o načinu lečenja koje treba da smanji takav rizik na pola.
Kognitivna terapija je jedna vrsta psihoterapije koja uči pacijenta njegove misli utiče ili iskrivljuje njihove predstave o životu. Ponekad ljudi posle gubitka posla, razvoda, smrti najmilijih ili čak rodjenja deteta, padnu u depresiju i postanu toliko očajni da su u stanju da izvrše samoubistvo. 120 ljudi koji su iskusili to osećanje beznadežnosti i pokušali samoubistvo, učestvovalo je u istraživanju koje je predvodio doktor Gregori Braun sa Pensilvanijskog univerziteta. Doktor Braun je želeo da sazna da li omogućavanje pacijentima da prepoznaju tok svojih misli, može da pomogne u prevenciji samoubistva.
«Suština terapije je da vidimo da li možemo da utičemo na pacijentovo osećanje beznadežnosti, koje prethodi pokušaju samoubistva i pomognemo mu da bolje rešava probleme , kako ne bi ponovo pokušao samoubistvo,» kaže doktor Braun.
Studija je objavljena u avgustovskom izdanju Časopisa Američkog medicinskog udruženja. Od 120 učesnika, oko polovina je primila lekove, kliničku terapiju i terapiju za odvikavanje od zavisnosti, ukoliko je bilo zahtevano. Doktor Braun je rekao da je druga polovina primila istu terapiju plus nekoliko seansi kognitivne terapije koja je direktno usmerena na smanjenje suicidalnog ponašanja.
«Najvažnije otkriće bilo je da su pacijenti koji su se podvrgli kognitivnoj terapiji bili za 50 odsto manje skloni da ponove pokušaj samoubistva».
Medju pacijentima koji su se podvrgli kognitivnoj terapiji, manje od 25 odsto ponovilo je pokušaj samoubistva, u poredjenju sa 40 odsto u kontrolnoj grupi. Oni koji su prošli kroz kognitivnu terapiju, takodje su bili više ispunjeni nadom, i bili su manje depresivni. U istraživanju obavljenom na medicinskom centru Teksaškog univerziteta, navodi se da ljudi koji pate od periodične depresije mogu ćešće da prepoznaju upozoravajuće znake. Oni mogu da preduzmu preventivne mere, smanje njihov uticaj ili skrate trajanje depresije.