S obzirom na rekordan nivo zaduženosti prosečnog Amerikanca, postavlja se pitanje da li će mnogi od njih još dugo moći da otplaćuju mesečne rate za zajmove i kredite. Kako je došlo do tako visokog zaduženja i kakve bi to posledice moglo da ima po američku i globalnu ekonomiju.
Određen broj Amerikanac nikada nije živeo bolje: kupuju skupe kuće, u njihovim garažama stoje skupi automobili, odmor provode u pomodnim letovalištima. Sve to skupa stvara utisak da je Amerika mnogo bogatija nego što je ikada bila. No, spoljašni utisak je varljiv.
Skot Hojt, ekonomski analitičar internet firme Economy.com koja prati privredne trendove, kaže da je veliki broj Amerikanaca počeo da živi bogataški zahvaljujući izdašnim kreditnim karticama.
“Od 1990. prihodi su u apsolutnim brojevima u proseku porasli za 11 odsto, dok je potrošnja povećana za 30 odsto. Nivo zaduženosti je u proteklih 15 godina povećana za 80 odsto”.
Mnogi analitičari navode da je drastično povećana zaduženost direktna posledica niskih kamatnih stopa. Na najnižem su nivou za proteklih 40 godina. Nus produkt niskih interesnih stopa je skok prosečne vrednosti kuća u privatnom vlasništvu. Zahvaljujući niskim kamatama sve veći broj ljudi uzima velike kredite na 15, 20, čak trideset godina tako da su mesečne otplate relativno niske. Dok neki analitičari smatraju da prezaduženost američkog potrošača ne može još dugo da potraje a da ne dođe do ozbiljnih privrednih potresa, drugi veruju da može.
Profesor ekonomije na Univerzitetu Merilen, Mahlon Strazhajm je optimista:
“Mislim da se ovo može nastaviti. Potrošači imaju poverenja da će privreda i dalje biti jaka i na toj osnovi se zadužuju. Zarade se povećavaju, stopa nezaposlenosti opada, kamate su niske. Ljudi jednostavno smatraju da će sve ići na bolje i zato su spremni na dalje zaduživanje”.
Međutim, stručnjaci poput Dina Bejkera iz istraživačkog Centra za politiku i privredu, ovde u Vašingtonu, to smatra krajnje riskantnim.
“To je svakako rizik. Ljudi su uvek optimisti. Vide da vrednost kuća raste i veruju da će se to i nastaviti. Ako tako bude, biće sve u redu. Međutim, teško da će se to tako nastaviti”.
Sve zavisi od daljeg kretanja bankarskih kamata, kažu ekonomisti. Američka Centralna banka to ima u vidu i stoga je u poslednjih godinu dana kamatu povećavala veoma postepeno, svakog kvartala po svega četvrtinu postotka. No, ogromna zaduženost američkih potrošača nije stvar isključivo domaće privrede. Mnoge zemlje, naročito Dalekog istoka čije ekonomije zavise od izvoza na američko tržište, strepe od finansijskog šoka u Sjedinjenim Državama. Poznavaoci američkih privrednih kretanja upozoravaju da bi iznenadni ekonomski obrti mogli da zateknu prezadužene Amerikance u nezavidnom položaju, u kojem bi vrednost imovine naglo pala, kamate i nezaposlenost naglo porasli, posle čega sledi neugodno bankrotstvo.