“Sasvim je jasno da Kosovo nije spremno za nezavisnost” rekao je bivši američki ambasador, a sada saradnik vašingtonskog Instituta za svetsku politiku, Tomas Meledi (Thomas Melady), koji je na Kapitol hilu izneo svoje utiske sa nedavne posete Kosovu. U razgovoru sa našim kolegom Brankom Mikašinovićem Meledi se osvrnuo na perspektive rešavanja statusa Kosova i angažovanost medjunarodne zajednice u tom procesu.
Meledi: Pre svega medjunarodna zajednica mora da ostane u toj pokrajini još desetak godina i, naravno, njena nastojanja i akcije bi trebalo da budu daleko pozitivnija i delotvornija. Drugim rečima, prerano je govoriti o nezavisnosti; postoji previše mržnje većinskog stanovništva Kosova, koja je možda, prema nekima, opravdana, sa čime se ja lično ne bih složio. Ilustracije radi, tokom prošlogodišnjeg martovskog nasilja 36 crkava i manastira je uništeno, što ukazuje na duboku netrpeljivost i duboko osećanje mržnje prema najvažnijem simoblu srpskog naroda, srpskim pravoslavnim crkvama. Zatim treba rešiti, brojna druga pitanja, kao što je pitanje svojine, statusa crvke i njenih imanja da bi se srpske svetinje zaštitile, kao što je recimo, manastir Dečani, koji je UNESCO uvrstio na listu svetske kulturne baštine. Takodje treba poraditi na razvoju tolerantnosti, verske i civilne, što do sada nije učinjeno. Sasvim je jasno da Kosovo nije spremno za nezavisnost.
Glas Amerike: Kao što znate, Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova i sada je angažovana na sprovodjenju koncepta decentralizacije te pokrajine. Šta mislite o tome?
Meledi: Kosovo je sastavni deo Srbije i Crne Gore i stav te države o tom pitanju treba razmotriti sa najvećom pažnjom. Proces decentralizacje tek počnje i prerano je to komentaristati. Nema razloga da se taj koncept ne sprovede u delo, tim više što je Kosovo pod srpskim državnim suverenitetom Srbije.
Glas Amerike: Posetili ste neke srpske enklave na Kosovu. Kako tamošnji Srbi i srpski i nealbanski povratnici žive u tim enklvama?
Meledi: Uzimajući u obzir atmosferu i uslove na Kosovu, u enklavama je je srpski i drugi nealbanski živalj bezbedan, zbog čega i podržavam decentralizaciju. Inače, enklave su zaštićene vojnim osobljem Kfora i gde god se srpski živalj kreće on to čini u pratnji vojnika Kfora. Naravno, to je privremeno rešenje, ljudi ne mogu da žive pod takvim uslovima. Pomislite samo na decu; ona ne mogu da napuste enkalve, kretanje je ograničeno, a same enklave su veoma male. Jako mali broj srpskih izbeglica se vratio i pružena im je pomoć da stave krov na svoje kuće i obave neke popravke. U svakom pojedinačnom slučaju, kada sam ih pitao šta bi učinili ako bi Kosovo postalo nezavisno, oni su rekli da bi morali da napuste zemlju svojih predaka.
Glas Amerike: Jedna od opcija rešenja statusa Kosova je nezavisnost te pokrajine. Šta vi mislite o tome?
Meledi: Mislim da bi takva odluka bila preuranjena i da Kosovo nije spremno za nezavisnost. Imate brojne probleme koji se prvo moraju rešiti. Medjunrodna zajednica bi odustala od ispunjvanja svojih obaveza, ako bi se na briznu odlučila za tu opciju. To bi bila loša odluka, posebno u svetlu brojnih nerešenih pitnaja, medju kojim je najvažnije garantovanje gradjanskih i verskih sloboda.