”U Pentagonu se razmatra mogućnost povlačenja američkih trupa iz Iraka, pošto Vašington želi da okonča svoje vojno prisustvo u toj zemlji,“ rekao je direktor vašingtonskog Instiuta za istraživanje stateških pitanja, Ben Vorks, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem.
Prvo pitanje gospodinui Vorksu odnosilo se na uticaj američke vojne angažovanosti u Iraku na američku ekonomiju i domaću političku scenu.
Vorks: Američka ekonomija je jaka i postaje sve jača. Prošlog meseca je dodato 207 hiljada novih radnih mesta uz stopu nezaposlenosti koja iznosi samo 5 odsto, a takodje imate i nisku inflaciju. Ratni budžet iznosi oko 5 milijardi dolara mesečno, ali treba imati na umu da se većina tog novca koristi ovde ili za obnovu iračke privrede. Paradoksalno je da ratni izdaci imaju pozitivan ekonomski uticaj kod kuće i u inostranstvu, posebno u Iraku . U odnosu na celokupan američki budžet ti izdaci nisu tako veliki, uzimajući u obzir, recimo, upravo usvojen zakonski nacrt o izgradnji autoputeva u iznosu od 286 milijardi dolara u poredjenju sa celokupnim budžetom za odbranu u visini od 400 milijardi dolara. Na političkom planu, na kongresnim izborima iduće godine demokrate će pokušati da umanje nastojanja republikanske administracije u ratu protiv Iraka i obnovi te zemlje, ali nisam siguran da će u tome uspeti pošto američka javnost sve više sagledava operacije u Iraku kao deo rata protiv teroriyma.
Glas Amerike: Postoje nagoveštaji da se Pentagon kreće u pravcu smanjenja broja američkih vojnika u Iraku. Da li je to signal početka neke izlazne strategije?
Vorks: U Pentagonu se vodi diskusija o povlačenju američkih trupa iz Iraka, pošto Vašington želi da okonča okupaciju. Medjutim, stručnjaci poput generala Berija Makefrija smatraju da će biti potrebno pet godina američkog prisustva, naravno sa daleko manjim brojem vojnika, pre nego sto Iračani mogu da potpuno preuzmu situaciju u toj zemlji u svoje ruke. Ipak, očekuje se da će iduće godine Pentagon smanjiti broj vojnika za 30 do 50 odsto, odnosno sa 180 hiljada na oko 70 hiljada vojnika. U medjuvremenu, za oktobarsko usvajanje ustava, i za predsedničke izbore u decembru, najverovatnije je da će Pentagon dodati kontingent od oko 20 hiljada vojnika za period do kraja ove godine, pre nego što počne da smanjuje broj svojih vojnika.
Glas Amerike: Da li administracija predsednika Buša i dalje pridaje ranije nagoveštenu važnost Balkanu?
Vorks: U poslednje vreme se vrlo slabo čuje ili čita u američkim medijima o Balkanu, a iznenadjujuće i izuzetno malo o Kosovu, a skoro ništa o Hrvatskoj ili Bosni. Predsednik će verovatno bitu uspešan u blokiranju bilo kakvih kongresnih rezolucija o Kosovu u svetlu mogućih predstojećih pregovora o statusu te pokrajine. SAD saradjuju sa Evropljanima preko Saveta bezbednosti UN. Vašington ispituje signale o mogućnosti uspostavljanja uspešnog gradjanskog društva na Kosovu, što do sada nije slučaj. Drugim rečimo, pre razgovora o konačnom statusu moraju se ispuniti standardi i formirati struktura civilnog društva.
Glas Amerike: U kojoj će meri SAD biti angažovane na pregovorima o konačnom statusu Kosova?
Vorks: Sve dok Buš bude predsednik SAD, Vašington neće odbaciti, već prihvatiti poziciju evropskih saveznika o tom pitanju. Vašington će raditi preko Saveta bezbednosti UN, Evopske unije, u saradnji sa Rusijom, Kinom, Francuskom i Britanijom i prihvatiti gledište većine, koje će svakako biti evropske orijentacije.