Savetnik Komisije za evropsku bezbednost i saradnju u Predstavničkom domu američkog Kongresa, Noks Tejms (Knox Themes) u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem iznosi svoje mišljenje o načinu na koji bi Zapad mogao da reaguje da bi se sprečile terorističke opasnosti, i o koracima koji bi mogli da unaprede odnose sa muslimanskim zajednicama širom zapadne Evrope. Noks
Tejms: Nema opravdanja za terorističke napade u Londonu, Madridu, Njujorku i drugde, i vlasti moraju da koriste savremenu tehnologiju, obaveštajnu, policijsku i vojnu da bi se pronašli počinitelji zločina. Medjutim, postoje i stvari koje vlasti ne bi treblao da čine. U Italiji je, na primer, krajem prošlog meseca usvojen niz zakonskih amandmana u oblasti nacionalne bezbednosti. Jedan od njih je daleko oštriji nego što bi trebalo da bude i njime se krše neka osnovna gradjanska prava, kao što su verska prava i pravo slobode govora. Tim zakonom se zabranjuje nošenje feredže na javnim mestima, a osobe koje ga prekrše mogle bi da budu osudjene na zatvorsku kaznu do dve godine i novčanu do dve hiljade eura. Meta zakona su muslimanke u Italiiji i svi to znaju. A time se podstiču dalji rascep i nepoverenje. Nekoliko saveznih namačkih država zabranilo je državnim službenicima da nose feredže. Takve mere šalju pogrešnu poruku da su te osobe autsajderi, da ne pripadaju Evropi.
Glas Amerike: Kako bi na najbolji način muslimani mogli da se integrišu u zemlji u koju se dosele?
Noks Tejms: Vlasti treba da ulažu dodatne napore da se starosedeoci približe novodošlima i da medju njima pronadju partnere sa kojima bi mogli da saradjuju. Treba stvoriti radna mesta, omogućiti radnu obuku i pomoći im da nauče jezik i da se adaptiraju. Bombaši u Londonu su tvrdili da su pobožni muslimani, a ipak su postali teroristi. To znači da moramo graditi mostove saradnje i poverenja izmedju islamskih zajednica i hriščanske zapadne Evrope. Treba, recimo, novčano pomoći tim zajednicama da grade svoje centre, džamije i škole i da školuju domaće imame, koji bi bili obrazovani u Nemačkoj, Francuskoj ili Belgiji kako bi se te zajednice oduprle uticaju i sredstvima iz inostranstva, kao što je to do sada bio slučaj sa novcem Saudijske Arabije koja istovremeno pomaže i izvozi militantni, ekstremni vid islama. Franuska je primer kreativnog razmišljanja i ta zemlja je pomogla da se formiraju franacuski muslimanski saveti, koji muslimanskoj zajednici pomažu da saradjuje sa vlastima i da pružaju finansijku pomoć za obuku sveštenstva i izgradnju džamija. Nadam se da će Francuska biti primer drugim Evropskim zemljama: potrebno je da se približe muslimanskim zajednicama i stvori od njih partnere u borbi protiv terorizma, da one sebe ne bi smatrale metom u borbi protiv terorizma.
Glas Amerike: Šta ustvari gura neke muslimanske elemente ka nasilju?
Noks Tejms: Većina bombaša je iz muslimanskih emigrantskih zajednica. Jedan u londonskm napadu bio je britanski državljanin, tesno povezan sa muslimanskom zajednicom u Engleskoj. U mnogim zapadnoevropskim državama vidimo stvaranje paralelnih struktura: emigrantske zajednice egzistiraju u državi domačinu, ali potpuno odvojeno. Zbog te izolacije muslimanski emigranti imaju teškoće da se zaposle i nauče jezik te stoga veruju da im je ekonomski i društveni prosperitet nedosižan. Ako vlasti pruže ruku pomoći i saradnje tim zajednicama, bio bi to veliki učinak u borbi protiv ekstremnih ideologija i doprinelo bi distanciranju omladine od terorističke ideologije. Isto tako, dužnost emigrantskih muslimanskih zajednica je da se odazovu kada vlasti pruže ruku saradnje i da postanu partneri da bi se obezbedilo zdravo i stabilno društvo. Ti ljude treba uključiti u borbu protiv terorizma, da bi postali deo solucije, a ne problema.