Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković izjavio je da proslava desete godišnjice etničkog čišćenja Srba u Republici Hrvatskoj i opredeljenost za Evropsku uniju ne mogu zajedno. Nadao sam se, rekao je Drašković, da će desetogodišnjica biti povod za javni poziv prognanim Srbima da se vrate u Hrvatsku, uz maksimalne garancije uživanja njihovih nacionalnih, građanskih, socijalnih, imovinskih i ostalih prava, saglasno standardima Evropske unije. Insistirajući na poštovanju tih prava Srba u Hrvatskoj i prognanih Srba iz Hrvatske, Ministarstvo spoljnih poslova državne zajednice istovremeno se zalaže za ista takva prava Hrvata u Srbiji i Hrvata koji su, pre raspada Jugoslavije, živeli u Srbiji i Crnoj Gori, kaže se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova državne zajednice.
Predsednica Odbora za spoljnu politiku srpskog Parlamenta Gordana Čomić tvrdi da proslava desetogodišnjice akcije Oluja ne bi trebalo da bude predmet međudržavnog spora Srbije i Hrvatske ukoliko su obe države spremne da se suoče sa činjenicama i tako iskažu spremnost da unapređuju region.
Međutim, aktivistkinja nevladine organizacije Žene u crnom Staša Zajović smatra da različite ocene akcije Oluja ne ohrabruju proces pomirenja kojeg neće biti sve dok svaka strana ne bude osuđivala i kažnjavala zločine počinjene u vlastito ime, sve dok to ne bude deo unutrašnje potrebe i dok to ne bude deo zaista pravog suočavanja sa prošlošću.
Na desetogodišnjicu 'Oluje', nosioci vlasti u Hrvatskoj tu akciju su jednoglasno ocenili kao prekretnicu u hrvatskoj istoriji
Proslava u Kninu počela je trubama za buđenje, orkestra Hrvatske ratne mornarice na gradskim ulicama. Svečanost je nastavljena podizanjem državne zastave na kninskoj tvrđavi, uz intoniranje državne himne i ispaljivanje počasnih plotuna artiljerije. Središnji deo svečanosti sastojao se od letačkog programa u kojem su učestvovali avioni Hrvatske vojske, dok su posebna atrakcija bili padobranci. Proslavi su prisustvovali svi najviši zvaničnici Hrvatske.
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je rekao je da Hrvatska u slučaju 'Oluje' nije imala drugog izlaza, jer su "dogovori koji su imali i sa pobunjenicima propadali". Mesić, čiji su govor neki okupljeni građani pratili zviždanjem i povicima "Ante, Ante" i "Franjo, Franjo", poručio je da put u budućnost podrazumeva oslobođenost od svih sumnji i priznanje da je u ratu bilo i onih koji se nisu borili za Hrvatsku nego za sebe.
Ivo Sanader ocenio je da Oluja predstavlja prekretnicu u novijoj hrvatskoj istoriji. "'Olujom' je zaokružen davni san o slobodnoj i prosperitetnoj Hrvatskoj", rekao je Sanader. Osim slaganja u oceni o značaju 'Oluje', svi predstavnici vlasti u Hrvatskoj svoje su obraćanje u Kninu iskoristili i da iskažu zahvalnost tadašnjem predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu i ostalim učesnicima u akciji.
Da ne prođe baš sve u slavlju i jedinstvu potrudili su se neki od generala hrvatske vojske, koji su upriličili paralelno obeležavanje desetogodišnjice 'Oluje'.
Za razliku od medija u Hrvatskoj, koji ovom protestu nisu posvetili veliku pažnju, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je na centralnoj proslavi u Kninu rekao da nikakav protest neće zaustavii Hrvatsku na njenom sigurnom putu:
"Niko nema pravo ne sprovoditi hrvatske zakone. Zato svima onima koji se zalažu za takvu Hrvatsku, Hrvatska će biti uvek draga domovina. Ja ne želim reći kako svi moramo jednako misliti, ali mi moramo imati konsenzus o tome odakle smo krenuli, kamo želimo ići i kako to nameravamo ostvariti."