Deklaracijom o Srebrenici koja je predložena crnogorskom parlamentu predviđeno je da Skupština najoštrije osudi organizovano ubistvo osam hiljada civila u Srebrenici i svaki pokušaj prikrivanja ili iskrivljavanja istine o zločinima.
Deklaracijom se predlaže da Skupština Crne Gore, u znak sećanja na žrtve i opomene da se slično nikada više ne ponovi, Srebrenicu proglasi međunarodnim centrom hodočašća i pokajanja ljudi. Skupština bi istovremeno pozvala Vladu i druge nadležne institucije da razmotre mogućnost konstituisanja posebnog istraživačko –dokumentacionog centra sa ciljem temeljnog rasvetljavanja i zaokruživanja istine o svim dešavanjima iz ratnog perioda.
To se posebno odnosi na progon građana početkom devedesetih godina u Bukovici kod Pljevalja, otmicu putnika iz željezničke stanice “Štrpci” 1993. godine, deportaciju izbeglica iz Bosne i Herecgovine 1992, likvidaciju grupe izbeglica sa Kosova 1999. godine u Kaluđerskom lazu.
Deklaracijom se predlaže i da Skupština iskaže rešenost da dalji razvoj društva i države temelji na sopstvenim i pozitivnim evropskim iskustvima i principima dobrosusedstva, miroljubivosti, pravičnosti i ravnopravnosti svih naroda koji žive u Crnoj Gori. U obrazloženju Predloga deklaracije navodi se da parlament treba da je usvoji, iako Crna Gora nije involvirana u sam slučaj, jer se u Hagu sudi Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Jugoslavije u čijem je sastavu bila Crna Gora.
Razlog više za određeniji stav prema ovim događajima jeste i činjenica da Crna Gora još nije sačinila bilans sopstvenih žrtava u ovim dešavanjima. Ukazuje se i da je objektivno suočavanje sa prošlošću jedan od najbitnijih preduslova za utemeljenje dugoročnog mira, odnosno mirnije i prosperitetnije budućnosti.