Stručnjaci koji su nedavno svedočili na kongresnom pretresu o unutrašnjoj bezbednosti, tvrde da je potrebno pojačati kontrolu i međudržavnu saradnju - da bi se umanjila opasnost koja preti međunarodnoj zajednici. Zalihe fisionog materijala, ključnog sastojka nuklearnog oruđa, rastu uznemirujućom brzinom i - prema vodećim ekspertima - istovetno raste opasnost da taj materijal dospe u pogrešne ruke. Fizičar Dejvid Olbrajt, iz Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost, kaže da se od 2003, procenjuje da u 60-ak država postoji više od 3700 metričkih tona plutonijuma i visoko obogaćenog uranijuma. Olbrajt kaže da je to dovoljno fisionog materijala da se naprave stotine hiljada nuklearnih oruđa.
“Za bombu vam uopšte ne treba mnogo toga, a to povećava urgentnost problema, zbog koje on ne može da se ostavi po strani i zbog koje američka vlada treba da preuzme vođstvo, jer se mi najviše brinemo i najsvesniji smo opasnosti”, kaže Olbrajt.
Rusija trenutno ima najveće zalihe plutonijuma i visoko obogaćenog uranijuma, ispred Sjedinjenih Država. Ali Olbrajt kaže da rast vojnih rezervi u Indiji, Pakistanu i Izraelu zabrinjava - zbog mogućnosti da se teroristi domognu materijala. Uprkos nameri Sjedinjenih Država da do 2012. prepolovi svoje zalihe, Rouz Gotmeler, iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, kaže da se sporo napreduje u pogledu sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.
“To je delimično zbog vrlo jake podele između onih koji veruju da Sjedinjene Države i ostale nuklearne države ne ispunjavaju svoje obaveze”, kaže Gotmeler.
Iran u ovom trenutku gradi pogon za obogaćivanje uranijuma koji bi mogao da se koristi za proizvodnju fisionog materijala za nuklearna oružja. Ipak, Olbrajt ukazuje da će zemljama poput Severne Koreje ili Irana, biti potrebne i druge nuklearno sposobne države da postanu više nego samo dobar uzor.
“Rekao bih da možemo da rešimo problem Irana, ali će to morati da se poveže sa iranskim shvatanjem sopstvene bezbednosti i mogućnošću da se ponude neke povlastice - da bi se Iran osetio kao da nešto daje, a nešto drugo za uzvrat dobija”, kaže Olbrajt.
Eksperti ukazuju da su bolji rad obaveštajnih službi, bezbednost i sveopšte povinovanje međunarodnim obavezama, neophodni za smanjenje globalne opasnosti. Olbrajt ističe da će visoko na listi biti međunarodni i proverljivi sporazumi o “deklasiranju” ... što je termin koji se koristi za pretvaranje zaliha obogaćenog uranijuma od kojeg se pravi oružje, u materijal nižeg stepena obogaćenja, koji može da se koristi u miroljubive svrhe.