Multietničnost kosovskog društva je od vitalnog značaja i vladajuća većina mora da poštuje prava manjine, izjavila je danas u Prisstini za Glas Amerike bivši američki državni sekretar Medlin Olbrajt. U razgovoru sa koleginicom Vesnom Bojičić, ona je prvo odgovorila na pitanje kako danas, šest godina posle medjunarodne intervencije čiji je uzrok bilo kršenje ljudskih prava, vidi situaciju srpske manjine na Kosovu s obzirom na veliki broj izbeglih Srba.
Olbrajt: Za mene je jedan od ciljeva ove posete upravo da razgovaram o značaju multietničkog društva. Verujem u prava svih ljudi, bez obzira na to gde se nalaze... Više puta sam u raznim delovima bivše Jugoslavije, na primer u Hrvatskoj, govorila o pravima Srba u Slavoniji, a danas se sastajem i sa srpskim predstavnicima. Zato sam jasno istakla u svom govoru pred kosovskom skupštinom i u drugim razgovorima da je multietnički aspekt Kosova apsolutno ključan, i to je još jedan razlog zbog kojeg podržavam politiku decentralizacije. U tom govoru sam ukazala da sam, dok sam dolazila u Prištinu, videla džamiju koja je obnovljena, ali i srpske crkve koje propadaju, ogradjene bodljikavom žicom. To je pogrešno. Mora da postoji poštovanje za različite religije i različite etničke grupe. Nadam se da će Srbi razumeti da moja podrška ljudskim pravima obuhvata naravno i njihova prava. Ali to takodje znači da moraju da se vide kao deo ove zajednice i taj proces mora da ide u oba smera. Ali najtužnija ccinjenica je da posle etničkog čišćenja teško dolazi do pomirenja, ali ono je apsolutno nužno.
Glas Amerike: Koliku odgovornost kosovske institucije snose u stvaranju uslova da bi srpska zajednica uživala demokratiju, posebno u svetlu martovskog nasilja koje je za sobom ostavilo novo etničko čišćenje?
Olbrajt: Mislim da je jasno da su dogadjaji 17. marta 2004. bili korak unazad i tragedija. Mislim da većina ljudi koja je analizirala situaciju smatra da je to bila reakcija i ponavljanje nasilja iz prošlosti, a nasilje nikada nije rešenje. U demokratiji vladavina većine znači garantovanje prava manjine, i oni idu ruku pod ruku. Srbi moraju da osećaju da ovde imaju svoj dom; ljudi koji su ovde rodjeni, imaju svoju zemlju, i osećaju da su deo Kosova moraju da budu poštovani. Mislim da je tragedija kad ljudi, koji su i sami bili žrtve nasilja, krenu putem nasilja i zaborave da smo svi ljudska bića. Veoma je važno za ovdašnje lidere da osude ono što se desilo u martu 2004, što su oni, koliko razumem, i učinili, i da ne dozvole da se tako nešto ponovi.